Marš na Vašington: Od Luterovog sna do današnje države opterećene rasizmom

U Vašingtonu će se u ponedeljak okupiti desetine hiljada ljudi kako bi obeležili 60. godišnjicu od Marša na Vašington. Do okupljanja će doći na istom mestu, gde se 1963. godine okupilo 250.000 ljudi, na jednom od najvećih i najvažnijih antirasističkih protesta u SAD, navodi AP.

Organizatori ovogodišnjeg skupa nadaju se da će obnoviti snagu nekadašnjeg Marša na Vašington. "Ono što znamo je da, kada ljudi ustanu, može da se napravi promena", rekao je Martin Luter King Treći, najstariji sin legendarnog borca za ljudska prava.

Marš iz 1963. godine postavio je osnove za usvajanje saveznih zakona o građanskim i glasačkim pravima. Naravno, SAD su to učinile pod pritiskom i iz straha: Sjedinjene Države i danas ostaju zemlja duboko opterećena rasizmom i rasnim podelama, o čemu, između ostalog, svedoči i učestala policijska ubistva Afroamerikanaca, uključujući i ubistvo Džordža Flojda.

"Imam san da će se jednog dana ova nacija podići i živeti istinsko značenje svoje vere - da su svi ljudi stvoreni jednaki. Imam san da će moje četvoro dece jednog dana živeti u zemlji u kojoj se o njima neće suditi na osnovu boje kože, već na osnovu njihovog karaktera", rekao je 1963. Martin Luter King.

Zabrinutost zbog međunarodnog imidža SAD

Marš na Vašington naziv je velikog političkog skupa, koji se dogodio 28. avgusta 1963, kada je u toku marša King izgovorio svoj poznati govor "Imam san" ispred Linkolnovog memorijala.

Marš je izazvao zabrinutost u administraciji predsednika Kenedija, koja se odnosila na "međunarodni imidž SAD". Amerika je tada negovala imidž antikolonijalne sile. Marš je, međutim, osudio Malkolm Iks i organizacija "Nacija islama", koji su ga prozvali "Vašingtonskom farsom".

Četvoro od osam učesnika marša bili su crnci. Među govornicima bili su i pisac Džejms Boldvin, pevač Hari Belafonte i glumac Marlon Brando, kao i Džoan Baez i Bob Dilan, koji je pevao nakon Kingovog slavnog govora.

Reakcija Džona Kenedija na govor Martina Lutera Kinga bila je: "Ovaj je dobar, prokleto je dobar". Inače, američka administracija se nije nimalo obradovala protestu: prvi reakcija na najavljeni Marš na Vašington, bio je pritisak na "crne vođe" da odustanu od protesta.

Na sastanku u Beloj kući, u junu 1963. godine, Kenedi je rekao Martinu Luteru Kingu da ne želi "veliku predstavu u prestonici", jer će to samo komplikovati napore za donošenje Zakona o građanskim pravima.

Suočavanje SAD sa svojim manama

Ovaj zakon je konačno ukinuo segregaciju - rasistički sistem aparthejda, koji je važio na većem delu američkog juga. Pošto su pregovori propali, Kenedi je naredio najveću mobilizaciju bezbednosnog državnog aparata od Drugog svetskog rata. Razrađena su 72 scenarija ukoliko na maršu dođe do nasilja. Uoči marša, centar Vašingtona je zaposela policija, a svaka državna institucija bila je obezbeđena.

Inače, Martin Luter King Mlađi bio je jedan od najistaknutijih lidera pokreta za građanska prava, koji se inspirisao nenasilnim aktivizmom Mahatme Gandija.

Bio je zagovornik "Crne revolucije", koja je bila "mnogo više od borbe za prava crnaca". Zapravo, King je insistirao na "radikalnoj rekonstrukciji samog (američkog) društva", nastojeći da "suoči Ameriku sa svim njenim manama – rasizmom, siromaštvom, militarizmom i materijalizmom."

Bio je i žestoki protivnik rata u Vijetnamu, optužujući vladu SAD da "proizvodi najviše nasilja u svetu" i da želi da "okupira Vijetnam kao svoju koloniju."

Ubijen je u Memfisu, 4. aprila 1968, što je izazvalo rasne nerede u čitavim SAD i optužbe da iza ubistva stoji FBI.