Svet

Bajden: U Americi ne sme da prevlada mržnja

Prema poslednjim podacima koje je objavio FBI, broj zločina iz mržnje se povećao za 12 odsto u 2021. godini, a većina je motivisana rasizmom, podsetio je "Glas Amerike"
Bajden: U Americi ne sme da prevlada mržnja© Tanjug/AP Photo/Susan Walsh

Predsednik SAD Džozef Bajden i najviši zvaničnici Bele kuće usprotivili su se belačkoj supremaciji i zatražili od Amerikanaca da se ujedine u borbi protiv mržnje, a nakon rasno motivisanog ubistva troje crnaca na Floridi tokom vikenda.

"Ne sme da prevlada mržnja koja raste", rekao je Bajden u razgovoru s vođama borbe za građanska prava, uključujući članove porodice Martina Lutera Kinga, povodom 60 godina od Marša na Vašington, kada je King održao slavni govor "Imam san" kod Linkolnovog spomenika, preneo je Tanjug.

U Džeksonvilu na Floridi 21-godišnji Rajan Palmeter s maskom na licu pucao je iz vatrenog oružja na kojem je bio nacrtan kukasti krst na troje crnaca, a potom izvršio samoubistvo.

Prema poslednjim podacima koje je objavio FBI, broj zločina iz mržnje se povećao za 12 odsto u 2021. godini, a većina je motivisana rasizmom, podsetio je "Glas Amerike", dok je potpredsednica SAD Kamala Haris rekla da postoje ljudi koji namerno žele da podele naciju.

Prijemom članova Kingove porodice u Ovalnoj sobi Bajden je sledio primer svojih prethodnika iz Demokratske partije – predsednik Džon F. Kenedi je dočekao Kinga i druge organizatore "Marša na Vašington za poslove i slobodu" 28. avgusta 1963.

Marš iz 1963. godine i dalje se smatra jednim od najvećih i najznačajnijih demonstracija za rasnu jednakost u američkoj istoriji. Oko 250.000 ljudi okupilo se tada kod Linkolnovog spomenika i dalo zamah usvajanju istorijskog zakona o ljudskim pravima u Kongresu, kao i zakona o glasačkim pravima narednih godina.

King je ubijen u aprilu 1968. u Memfisu u Tenesiju.

U subotu, 26. avgusta, hiljade ljudi su se okupile na Nacionalnom travnjaku u Vašingtonu da bi obeležili šest decenija od marša, a govornici su isticali da zemlja, koju i dalje potresa rasna nejednakost, tek treba da ispuni san Martina Lutera Kinga o društvu u kojem njegovo četvoro dece "neće biti procenjivano na osnovu boje kože, već na osnovu karaktera".

Događaj je organizovao Institut "Dram Mejdžor" koji vodi Kingova porodica, kao i Nacionalna akciona mreža sveštenika i aktiviste za građanska prava Ala Šarptona.

image