Svet
Sijarto: Zašto se EU ne bi sutra proširila?
Mađarski diplomata je ukazao i na to da kod globalnih, udaljenijih sukoba EU uvek poziva dve strane da sednu za sto i postignu mirno rešenje, ali da u slučaju rusko-ukrajinskog rata to ne čini
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio je da je neophodno da EU bude "snažnija i veća", odnosno da ubrza proces proširenja posebno imajući u vidu Zapadni Balkan kao ključnu oblast za tranzit energenata.
"U redu je 2030. godina, ali zašto to ne bi bilo sutra", rekao je Sijarto na panelu u okviru Bledskog strateškog foruma, aludirajući na reči predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da EU i zemlje kandidati moraju biti spremni za proširenje do te godine, prenela je Hina.
Ocenio je i da bi snažnija ekonomska saradnja s Kinom pomogla Evropskoj uniji koja je "u lošem stanju" i koja je proteklih godina zbog svojih odluka izgubila na snazi, posebno na tri polja – bezbednosti, ekonomskoj snazi i energetici.
Sijarto je ukazao i na to da kod globalnih, udaljenijih sukoba EU uvek poziva dve strane da sednu za sto i postignu mirno rešenje, ali da u slučaju rusko-ukrajinskog rata to ne čini.
"Kad govorite o potrebi brzog primirja i prekida vatre, odmah vam se sudi i stigmatiziraju vas kao ruskog špijuna, propagandistu Kremlja i Putinovog prijatelja", istakao je Sijarto a prenela Hina.
Na temu ekonomije mađarski diplomata je istakao da je EU 2010. imala 22 odsto udela u svetskom BDP-u u odnosu na kineskih devet, ali da su danas i ta zemlja i EU na 18 odsto. Takođe, Unija se nije adekvatno postavila u odnosu na kineski ekonomski rast, i to je loše za evropsku ekonomiju.
"Snažnija saradnja s Kinom je nešto što bi pomoglo rastu evropske ekonomije", smatra mađarski ministar.
O pitanju energetike Evropljani se previše vode ideologijom, a premalo fizičko-infrastrukturnim aspektom, dodao je Sijarto.
Sijartov stav o neophodnosti proširenja Unije deli i francuska državna sekretarka za evropska pitanja Lorens Bone – na Bledu je rekla da bez proširenja neće biti bezbednosti u Evropskoj uniji – ali i hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman, koji je ponovio da se njegova država zalaže za individualni pristup zemljama kandidatima, na osnovu njihovih zasluga.
