Kada će se znati rezultati američkih međuizbora?

Prvi rezultati trke između "crvenih" i "plavih", republikanaca i demokrata u međuizborima za mesta u donjem domu američkog Kongresa i Senatu mogli bi biti poznati već jedan sat posle ponoći po centralnoevropskom vremenu, dok će za one konačne verovatno biti potrebni dani, pa i nedelje.

Brojanje glasova zavisi od države do države, neke najavljuju da će im za to biti potrebne nedelje, kao i da će glasovi koji pristižu poštom stizati i u danima posle izbora 8. novembra, dok je u drugima dozvoljeno ranije otvaranje koverti sa glasačkim listićima i ubacivanje u mašinu za brojanje.

Republikancima treba pet mesta u Kongresu da bi dobili većinu, s tim što bi prema nekim predizbornim predviđanjima oni lako mogli da osvoje i 25 mesta, pa i više. Ukoliko bi se po zatvaranju birališta ispostavilo da republikanci dobijaju masovnu podršku birača, možda će biti potrebno svega nekoliko sati da proglase izbornu pobedu.

Stručnjaci sa kojima je razgovarao Rojters, međutim, navode da neizvesne trke u brojnim američkim saveznim državama, od kojih neke, poput Pensilvanije, upozoravaju da će im biti potrebni dani da prebroje glasove, više ukazuju na to da će Amerikanci u izbornoj noći otići u krevet a da neće znati ko je pobedio.

Izborna volja američkih glasača odlučiće kako će biti raspoređena 435 mesta u donjem domu Kongresa, 35 u Senatu i 36 guvernerskih. Prema predizbornim progonzama, republikanci imaju jaku šansu da osvoje većinu u Kongresu, dok će bitka za Senat, gde ih jedno osvojeno mesto vodi do većine, biti tesna.

Svi znaci ukazuju na to da bi republikanci mogli da ostvare značajne pobede u utorak, ali pre nego što počnu da stižu prvi rezultati nepoznato je da li će to biti "crveni talas" ili "cunami", kako to opisuje agencija AP.

Oko sat vremena po zatvaranju birališta na Srednjem zapadu, negde oko četiri ujutru po centralnoevropskom vremenu, moguće je da će republikanci već imati dovoljno parametara da procene da li su osvojili većinu u Kongresu, preneo je Rojters procene stručnjaka. Ukoliko trka i dalje bude tesna, dok budu počeli da pristižu glasovi sa Zapadne obale, mogli bi proći i dani dok ne bude jasno ko je pobednik međuizbora.

U Kaliforniji brojanje gladova uobičajeno traje nedeljama, delimično i zbog toga što se broje glasovi pristigli poštom čiji je datum slanja 8. novembar, dan izbora, ali oni mogu pristići i nekoliko dana kasnije.

Sa državama poput Pensilvanije, Arizone i Džordžije gde su predizborni rezulati ukazivali na tesnu trku, saopštavanje rezultata izbora moglo bi potrajati nedeljama. Ako u Džordžiji, na primer nijedan kandidat ne osvoji potrebnih više od 50 odsto glasova, to će voditi u drugi krug izbora 6. decembra i novo iščekivanje rezultata trke koju pomno prate ne samo birači u Sjedinjenim Američkim Državama, već i ceo svet.

Tas na vagi u koristi jednih ili drugih u samoj izbornoj noći mogao bi da preteže na jednu ili drugu stranu u zavisnosti od toga kako se u kojoj državi prebrojavaju glasovi.

Kako demokrate glasaju poštom češće nego republikanci, u državama gde je dozvoljeno da se kovertirani glasovi otvore ranije i ubace u mašine za prebrojavanje, prvi izveštaji mogli bi ukazivati na veliku prednost demokrata, koja bi lako mogla da nestane kada počnu da se prebrojavaju glasovi republikanaca koji su glasali na izbornim mestima.

U Floridi i Severnoj Karolini dozvoljeno je da se koverte sa glasovima otvore pre izbornog dana, dok u Pensilvaniji i Viskonsinu, na primer, to nije slučaj, što čini izvesnijim da će u ovim saveznim državama pre biti prebrojani glasovi republikanaca sa izbornih mesta, nego kovertirani demokrata koji se broje kasnije.