"Volstrit džornal": Sastanak Sija i Bin Salmana - uvod u multipolarni svet bez američke dominacije

Kineski predsednik Si Đinping planira da poseti Saudijsku Arabiju do kraja godine, otkriva "Volstrit džornal" i dodaje da Peking i Rijad nastoje da prodube odnose i unaprede viziju multipolarnog sveta u kome SAD više neće dominirati svetskim poretkom.

Si Đinping i saudijski princ Mohamed bin Salman trebalo bi da se sastanu druge nedelje decembra, a sastanak dvojice lidera naglasiće rastući uticaj Kine na Bliskom istoku i sve bolje odnose Saudijaca i najvećih rivala Vašingtona, navodi američki list.

Prošlog meseca, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji poručio je da je za Peking od velikog značaja razvoj odnosa dve zemlje, rekavši da su se poslednjih godina odnosi produbili na ekonomskom planu, podsetivši na potencijalnu kinesku kupovinu udela u državnom naftnom gigantu "Saudi Aramko". Kupovina udela će se najverovatnije obaviti u juanima, a postoje i najave o tome da će Saudijci početi da prodaju naftu Kinezima u juanima. 

Sastanak dvojice lidera u bitnom geopolitičkom trenutku

Do sastanka će doći u trenutku kada veliki broj zemalja u razvoju odbija da se svrsta na jednu od dve strane u rusko-ukrajinskom ratu, uprkos pozivima iz Vašingtona i evropskih prestonica, piše list i ukazuje na činjenicu da je Rijad istakao da će svoje interese staviti na prvo mesto kada je reč o naftnoj politici, te da je upravo Saudijska Arabija jedna od članica OPEK+ koje su tražile značajno smanjenje proizvodnje nafte kako bi se sprečio pad cena nafte.

"Više cene nafte pomažu Moskvi u plaćanju ratnih napora, a smanjenje proizvodnje prošlog meseca takođe je podiglo cene sirove nafte u trenutku visoke inflacije neposredno pred američke međuizbore, što je dovelo do zaoštravanja odnosa kraljevstva sa Vašingtonom", napominje "Volstrit džornal".

Saudijci odbacuju tvrdnje Amerikanaca o tome da su stali na stranu Moskve u poručuju da ne žele da budu primorani da zauzmu stranu između svetskih sila kao što su to činili tokom Hladnog rata, kada je Rijad čvrsto bio uz Vašington.

U analizi se navodi da je Kina, kao druga ekonomija sveta, najvažniji partner Rusije usled ekonomskih sankcija i pada izvoza nafte u Evropu i podseća se da Peking "nije osudio invaziju", kao i da je optužio SAD za raspirivanje krize.

Sa druge strane, Saudijska Arabija je osudila invaziju i poslala humanitarnu pomoć Ukrajini, ali je, istovremeno, održala "naftni savez" sa Rusijom, piše list.

Promena spoljnopolitičkog kursa Rijada

Strateška promena saudijske spoljne politike šira je od nedavnog sukoba sa administracijom Džozefa Bajdena oko proizvodnje nafte, tvrdi Ijan Bremer, predsednik "Evroazijske grupe".

"Ovo okretanje Saudijaca i Kineza jednih prema drugima predstavlja dugoročnu prekretnicu koja će zaista biti ekonomski važna, ne samo za ovaj izborni ciklus", kaže Bremer.

Saudijci su nekada Americi prodavali dva miliona barela nafte dnevno, ali taj broj je pao na manje od 500.000 barela na dnevnom nivou, pokazuju podaci Američke uprave za energetske informacije. U međuvremenu, SAD su postale najveći svetski proizvođač nafte, dok je Kina postala najveći kupac saudijske nafte.

"Najveći svetski uvoznik nafte i najveći svetski izvoznik nafte verovatno će se sastati u važnom trenutku za globalno energetsko tržište koje bi moglo da odredi budućnost rata u Ukrajini", piše list.

Neposredno pre nego što kineski lider bude sleteo u Rijad, OPEK+ doneće dugo očekivanu odluku o proizvodnji sirove nafte, nakon što je organizacija prošlog meseca smanjila proizvodnju za dva miliona barela. Posle toga će uslediti planirana primena ograničenja cene ruske nafte koje su uveli lideri G7, kao i embargo Evropske unije na rusku naftu.

Očekuje se da će se Si Đinping sastati i sa drugim liderima Persijskog zaliva i arapskih zemalja kada će biti potpisani sporazumi kojima će se produbiti partnerstva tih zemalja.

Dobrodošlica kineskom lideru verovatno će podsećati na posetu bišveg američkog predsednika Donalda Trampa 2017. godine čiji je dolazak slavljen u Rijadu. 

Zvanični odnosi između Kine i Saudijske Arabije započeti su tek 1990. godine i uglavnom su bili ograničeni na naftu. Naime, Peking kupuje jedan od svaka četiri barela koje kraljevina proda. 

Poslednjih godina, usled sve dubljih ekonomskih odnosa, Saudijska Arabija je javno branila odnos Pekinga prema muslimanskoj manjini Ujgura u zapadnom delu regiona Sinđang. Istovremeno, u saudijski školski program, Rijad uvodi mandarinski jezik. 

Rastući uticaj Pekinga na Bliskom istoku

Stručnjaci navode da Kina nije pokazivala interesovanje ili čak sposobnost da zameni američku ulogu na Bliskom istoku, te da ni Saudijci ne žele da zamene SAD kao svog glavnog bezbednosnog garanta.

Međutim, Peking je Saudijskoj Arabiji poslao bespilotne letelice i pomogao joj u proizvodnji balističkih projektila nakon što je Vašington odbio to da učini. Zemlje su, takođe, razgovrale o izgradnji pomorske baze na Crvenom moru, jednom od strateški najvažnijih plovnih puteva na svetu. 

Rastući uticaj Kine na Bliskom istoku menja računicu kreatora politike u Vašingtonu koji žele da se okrenu ka Aziji, ali ne žele da dozvole Pekingu da uspostavi uporište na strateškoj raskrsnici koja vodi ka Evropi i Africi, kaže Džonatan Fulton sa Univerziteta "Zajed" sa sedištem u Abu Dabiju.

On dodaje da sve boljim odnosima sa Kinom, Saudijska Arabija signalizira svoje nezadovoljstvo politikom Vašingtona, te da Saudijci žele da dobiju što više od obe strane. 

SAD pokušavaju da strateško nadmetanje baziraju na ideji "ili radite sa nama, ili ste sa Kinom", međutim većina aktera u Zalivu to ne vidi tako, zaključuje Fulton.