Svet
Američka vojska stiže u Finsku: Vašington će postaviti svoje baze
Potpisan je sporazum o bilateralnoj saradnji u oblasti odbrane
Predsednik Finske Sauli Niniste potvrdio je da će se američke vojne snage nalaziti na finskom tlu, prenosi tamošnji tabloid "Iltalehti".
"Mnogo smo pričali o potrebi da se NATO jedinice dovedu u Finsku. Sporazum o bilateralnoj saradnji u oblasti odbrane sa SAD dovešće do toga da u našoj zemlji bude bar neka vrsta prisustva Amerike", naveo je Niniste.
Ovaj sporazum, kako je ranije najavljeno, Vašingtonu će omogućiti da koristi teritoriju nordijske zemlje za skladištenje vojne opreme, odnosno da na njoj postavlja svoje baze.
Sjedinjene Američke Države, inače, pripremaju bilateralne sporazume o saradnji u oblasti odbrane sa Finskom, Švedskom i Danskom. Sporazum između Norveške i Sjedinjenih Država je završen.
Izvori iz oblasti spoljne i bezbednosne politike kažu za "Iltalehti" da je Finska već započela diplomatske napore da svoje ljude ubaci u novu komandnu strukturu NATO-a pod sedištem u Norfolku, najvećoj pomorskoj bazi na svetu, na istočnoj obali SAD.
Medij prenosi da će s druge strane američko vazduhoplovstvo početi da koristi avijacijsku infrastrukturu Laponije, odnosno aerodrom "Rovaniemi", u čiju će flotu biti uključeni i prvi lovci F-35 finskog vazduhoplovstva.
"Želim da Finci znaju ovo: SAD su posvećene Finskoj i NATO-u. Naša posvećenost je čvrsta. Branimo svaki pedalj teritorije NATO-a, što uključuje i teritoriju Finske", naglasio je američki predsednik Džozef Bajden prilikom posete toj zemlji.
Niniste kaže da ovakve Bajdenove reči "izazivaju pozitivan osećaj" da je bezbednost Finske "maksimizirana".
Finski predsednikističe i da njegova država recipročno mora da podrži SAD.
Evropske zemlje NATO-a moraju se vojno opremiti i biti spremne da odrede svoje trupe u rezervne snage NATO-a, kako Amerikanci ne bi počeli da Evropljane smatraju "bezbedonosnim jahačima".
Po Ninisteovom mišljenju, pomalo je problematično što se Finska, sa pet i po miliona stanovnika, smatra jednom od vojno najjačih država u Evropi iako joj to svakako ide u korist u oblasti bilateralnih odbrambenih odnosa sa Sjedinjenim Državama.
Finska se zvanično pridružila NATO-u u aprilu, gotovo godinu dana nakon što se prijavila. Zajedničku prijavu podnela je i Švedska, ali je njeno članstvo u alijansi tada odloženo zbog zahteva Turske i Mađarske.
