Svet
Dan kada je počela opsada Lenjingrada: Kamen temeljac pobede nad fašizmom
Na današnji dan počela je jedna od najtragičnijih etapa Drugog svetskog rata - opsada Lenjingrada. Neustrašivi stanovnici grada hrabro su izdržali 872 dana borbe, tokom kojih je komunikaciju sa ostatkom zemlje održavalo samo jezero Ladoga i vazduh.
Ofanziva fašističkih trupa na Lenjingrad počela je 10. jula 1941. godine, a u avgustu su se već vodile teške borbe na periferiji grada. Nemačke trupe su 30. avgusta uništile železničku prugu koja je povezivala Lenjingrad sa drugim gradovima. Nemci su 8. septembra 1941. zauzeli Šliselburg i odsekli grad od "velike zemlje". Tada je počela opsada Lenjingrada, koja je trajala skoro 900 dana. Cilj fašističkih trupa bio je da slome otpor branilaca grada i zauzmu ga.
Ali Lenjingrad je postao prvi grad kraj čijih zidina su nacisti bili zaustavljeni u leto 1941. Odbrana grada postala je najvažniji preduslov za uspeh u odbrani Moskve i kamen temeljac pobede. Bitka za Lenjingrad postala je najduža bitka u istoriji Drugog svetskog rata.
Doprinos stanovnika Lenjingrada pobedi nad nacističkom Nemačkom je neprocenjiv. Dok je bio pod brutalnom blokadom, grad je živeo i borio se. Celokupno stanovništvo grada kovalo je oružje, slalo vojnike na front i lečilo ranjenike bez obzira na glad, umor, bombardovanje i smrt. Stanovnici su branili svoj prelepi grad od uništenja i štitili kulturno blago. Nisu radile samo vojne fabrike i bolnice, već i pozorišta i biblioteke. Ako se ne brani kultura, nema smisla braniti grad.
Vreme nije bilo saveznik Lenjingrada
Zauzimanjem Lenjingrada, nemačka komanda je mogla da reši niz važnih zadataka: da zauzme moćnu ekonomsku bazu Sovjetskog Saveza, uništi baltičku pomorsku i trgovačku flotu i učvrsti svoju dominaciju u Baltičkom moru. Pritom Lenjingrad se nije dopadao nacistima, koji su planirali da ga totalno unište.
Prema "Vojnoj enciklopediji", u tezama izveštaja "O opsadi Lenjingrada" pripremljenog u Hitlerovom štabu 21. septembra, zabeleženo je: "prvo blokiramo Lenjingrad (hermetički) i uništavamo grad, ako je moguće, artiljerijom i avijacijom... Ostaci trupa ostaće tu celu zimu. Na proleće ćemo prodreti u grad...Sve što ostane živo odvešćemo dalje u Rusiju ili ćemo uzeti zarobljenike, sravniti Lenjingrad sa zemljom i dati Finskoj područje severno od Neve".
Da bi sproveo ovaj plan, neprijatelj nije štedeo ni snagu, ni oružje: na grad je ispaljeno oko 150 hiljada granata i bačeno je više od 107 zapaljivih i visokoeksplozivnih bombi. Stanovnici su se našli u teškim uslovima. Zalihe hrane su bile katastrofalno ograničene. Prema zvaničnim dokumentima, 12. septembra 1941. žita i brašna je bilo dovoljno samo za 35 dana, testenine za 30, a mesa za 33 dana. Dnevni obrok hleba bio je 800 grama za radnike, 600 grama za zaposlene i 400 grama za decu i penzionere. Uskoro je gramaža obroka postala još manja. Od 1. oktobra 1941. godine obrok hleba za radnike smanjen je tri do šest puta - na 400 grama dnevno, za zaposlene, za decu i penzionere - na 200 grama.
Smrt je harala gradom
Stanje stanovnika se pogoršavalo - hleb je često bio sirov, počele su da se šire bolesti. Zalihe goriva su nestale, bilo je prekinuto snabdevanje strujom stambenih objekata, uništen vodovod. Tokom septembra – novembra 1941. godine, upozorenje o vazdušnom napadu oglasilo se 251 put. Prosečno dnevno trajanje granatiranja u novembru 1941. godine dostiglo je devet sati.
Tokom blokade više od 641 hiljada stanovnika umrlo je od gladi i granatiranja (prema drugim izvorima, najmanje milion ljudi). Dakle, kao rezultat smrtnosti, evakuacije i dodatne regrutacije u vojsku, broj stanovnika Lenjingrada se, od septembra 1941. do septembra 1942. godine, smanjio za milion i 837 hiljada ljudi i spao je na svega 707. 000. U najtežim uslovima tokom blokade, ljudi su snabdevali front naoružanjem, opremom, uniformama i municijom. Borba za Lenjingrad bila je izuzetno žestoka, pre svega jer ni vojska, ni civili nisu smeli da dopuste da grad bude uništen.
Deblokada Lenjingrada
Cela zemlja je pokazala veliku brigu za grad. Najvažniju ulogu u njegovom oslobođenju imali su vojnici Lenjingradskog fronta, mornari Baltičke flote, i partizani, čije akcije su bile od velikog značaja. Vlada, Državni komitet za odbranu i štab učinili su sve da pomognu opkoljenom Lenjingradu i spasu stanovništvo od gladi.
U jesen 1941. više od 60 hiljada tona tereta dopremljeno je u Lenjingrad jedinim mogućim putevima – Ladoškim jezerom i vazdušnim putem – a hiljade bolesne i ranjene dece je evakuisano iz grada. Sredinom novembra 1941. plovidba jezerom je praktično prestala, ali je 22. novembra počeo da radi vojni put na ledu Ladoškog jezera. U leto 1942. cevovod Ladoga je položen po dnu jezera za snabdevanje Lenjingrada gorivom, a u jesen - energetskim kablom.
Kao rezultat Tihvinske odbrambene operacije 1941. i Tihvinske ofanzivne operacije 1941. godine, plan nemačke komande da se Lenjingrad potpuno izoluje od zemlje je bio narušen. Sovjetske trupe su više puta pokušavale da probiju blokadu, kao, na primer, tokom Sinjavinskih operacija 1941. i 1942 i Ljubanske operacije 1942.
Nakon nadljudskih napora sovjetske trupe su ipak uspele da deblokiraju grad u januaru 1943. Već u februaru su u Lenjingrad stigli vozovi sa hranom, sirovinama i municijom. Kao rezultat Lenjingradsko-Novgorodske operacije 1944. godine, blokada je potpuno ukinuta, a artiljerijsko granatiranje, u kojem je poginulo oko 17 hiljada ljudi, a ranjeno oko 34 hiljade, je prestalo. Planovi neprijatelja da uništi Lenjingrad su propali.
Teško je odabrati reči kojima se može opisati istrajnost, upornost i hrabrost žitelja Lenjingrada. Najbliži je bio čuveni vojskovođa Georgije Žukov: "Istorija ratova nikada nije poznavala takav primer masovnog herojstva, hrabrosti i rada kakav su pokazali branioci Lenjingrada". Večna im slava.
