"Politiko": Pentagon se plaši potencijalnog rata sa Kinom

Rat je počeo u ranim jutarnjim satima masovnim bombardovanjem. Kineski avioni i rakete brzo su uništili većinu tajvanske mornarice i vazduhoplovstva dok su Narodnooslobodilačka vojska i mornarica izvršile veliki napad preko Tajvanskog moreuza od 160 kilometara.

Peking je preventivno udario na američke i savezničke vazdušne baze i brodove u Indo-Pacifiku. SAD su uspele da izjednače šanse na neko vreme tako što su rasporedile sofisticiranije podmornice, kao i B-21 i B-2 stelt bombardere u kineske zone protivvazdušne odbrane, ali je Vašingtonu za nekoliko dana ponestalo ključne municije i prekinut je pristup mreži.

Sjedinjene Države i njihov glavni saveznik Japan izgubili su hiljade vojnika, desetine brodova i stotine aviona. Tajvanska ekonomija je uništena, a SAD su se sporo obnavljale i njihova industrijska baza postala je samo delić kineske.

"Kinezi su nas preveslali. Tačno su znali šta ćemo da uradimo pre nego što smo to uradili", rekao je bivši potpredsednik Združenog načelnika general Džon Hajten u izveštaju nakon akcije.

Ovaj scenario ratne igre (i destine sličnih) uvežbavale su SAD prethodnih godina, a poslednji put ih je u aprilu sprovodila Komisije Predstavničkog doma za nadmetanje sa Kinom, piše briselski "Politiko" u tekstu "Pentagon se plaši potencijalnog rata sa Kinom (zato što bi Amerika mogla da izgubi)".

Iako krajnji ishod američkih vojnih vežbi nije uvek isti — SAD su nekad manje, a nekad više uspešne — cena je više nego jasna.

U svakoj verziji SAD potroše sve svoje rakete zemlja-vazduh dalekog dometa za nekoliko dana, pri čemu je značajan deo njihovih aviona uništen još na zemlji.

Ni u jednom scenariju SAD nisu uključene u apstraktni rat pritiskanjem tastera sa velike visine (kakav su Amerikanci očekivali od kraja Hladnog rata), već je u pitanju užasan krvavi rat. 

I sve to pod pretpostavkom da američko-kineski rat neće biti nuklearni.

Kako se dodaje, američki problem se pogoršao nakon što su donacije Ukrajini iscrpele američke zalihe municije. Pritom, Vašington se suočava sa činjenicom da se toliko njima potrebnih delova za municiju, avione i brodove proizvodi u inostranstvu, uključujući i u Kini.

Osim toga, Americi umnogome nedostaje kvalifikovana radna snaga - SAD su smanjile broj radnike u sektoru odbrane na trećinu od  1985. godine, a oko 17.000 kompanija je napustilo industriju, rekao je Dejvid Norkvist, predsednik američke Nacionalne odbrambene industrijske asocijacije.

Odgovor administracije na mnogobrojne probleme, uključujući nacrt zakona o potrošnji za odbranu za 2024. godinu, takođe je odložen zbog dugotrajnih pregovora oko Bajdenovog budžeta i gornje granice duga.

"Najhitniji zadatak je proizvodnja i premeštanje ogromnog broja projektila i druge visokotehnološke municije u istočnu Aziju kako bi se ojačalo američko odvraćanje", kaže predstavnik Majk Galager.

Ono što je najpotrebnije: daleko više zajedničkih protivbrodskih raketa tipa vazduh-zemlja (JASSM), protivbrodskih raketa velikog dometa (LRASM), protivbrodskih raketa "harpun", krstarećih raketa "tomahavk" i druge municije, rekao je on.

Galager je za "Politiko" dodao da bi Pentagon trebalo da ponudi glavnim proizvođačima projektila kao što je "Lokid Martin" niz novih višegodišnjih ugovora.

Neki američki obaveštajni i odbrambeni zvaničnici strahuju da Peking previše dobro razume da su SAD nespremne za sukob i da bi mogao da pokuša da iskoristi situaciju napadom ili blokadom Tajvana u narednih nekoliko godina.

Ranije ove godine, direktor CIA Bil Berns rekao je da Sjedinjene Države veruju da je predsednik Kine Si Đinping naredio vojsci da bude spremna za invaziju na Tajvan do 2027.

U aprilu je kineska vojska izvela trodnevne vežbe oko Tajvana i u saopštenju navela da je "spremna da se bori i u bilo kom trenutku odlučno razbije bilo koji oblik tajvanske nezavisnosti i pokušaje stranog mešanja".

Do tih akcija je došlo nakon odluke SAD da dodatno naoružaju Tajvan i diplomatski rizičnog sastanaka predsednice Tajvana Caj Ingven na američkom tlu sa predsednikom Predstavničkog doma SAD Kevinom Makartijem.

Poslednjih meseci nekoliko kineskih borbenih aviona letelo je oko američkih vojnih letelica iznad Južnog kineskog mora.

Si i drugi visoki kineski više puta su, međutim, ponovili da ne žele rat sa Sjedinjenim Državama.

Odnosi dve sile ne bi trebalo da budu "igra koja podrazumeva potpunu pobedu jednog, a uništenje drugog u kojoj jedna strana napreduje na račun druge", rekao je Si Bajdenu na njihovom poslednjem bilateralnom sastanku na Baliju u novembru.

Vašington je, kako se objašnjava, neoprezno dozvolio da se proizvodnja delova za njihove avione ustupi Kini i drugoj jeftinoj radnoj snazi u inostranstvu.

Novi američki borbeni avioni F-35, na primer, sadrže komponentu magneta napravljenu od legure koja se skoro isključivo proizvodi u Kini. Kina takođe potpuno dominira proizvodnjom alatnih mašina i retkih metala, neophodnih za proizvodnju projektila i municije, kao i litijuma koji se koristi u baterijama, kobaltom i aluminijumom i titanijumom koji se koriste u poluprovodnicima.

"Dok su se oni industrijalizovali, mi smo se deindustrijalizovali", kaže Kristijan Brouz, bivši viši pomoćnik pokojnog senatora Džona Mekejna koji je, kako piše "Politiko", godinama jedini upozoravao na jačanje Kine i Rusije.

"Danas se u Kini sprovodi oko 45 do 50 procenata ukupne svetske brodogradnje, dok Sjedinjene Države imaju manje od jedan procenat. S obzirom na te brojke, objasnite mi kako će Sjedinjene Države pobediti u tradicionalnoj trci brodogradnje sa Kinom?", navodi Brouz.

Kako objašnjava, taj problem je nastajao decenijama i nije im se samo "jednog dana prikrao iza leđa".

Bajdenov zahtev za 886 milijardi dolara budžeta za odbranu za 2024. godinu stavio bi američku vojnu potrošnju na "na jedan od najviših nivoa u apsolutnom iznosu od Drugog svetskog rata – daleko veći od  korejskog, vijetnamskog rata ili Hladnog rata", rekao je stručnjak za vojni budžet na Kvinsijevom institutu Vilijam Hartung.

SAD na odbranu troše više od sledećih 10 zemalja na listi zajedno, uključujući oko tri puta više nego Kina, objašnjava Hartung.

To je delimično zbog 20-godišnjeg "rata protiv terorizma", invazije na Irak i Avganistan i ogromnih troškova okupacije i borbe protiv pobunjenika u kojima je Pentagon trošio skoro 14 biliona dolara kao odgovor na 11. septembar.

Kako piše "Politiko", ako SAD ne uspeju da ojačaju konvencionalna sredstva odvraćanja, onda će možda morati da se oslone na treću opciju, daleko najstrašniju: nuklearno odvraćanje.

Za vreme poslednje velike tajvanske krize u toku Hladnog rata 1958. godine, američki generali su Kini zapretili nuklearnim udarima koji bi ubili milione civila, otkriveno je u poverljivim dokumentima Pentagona koje je objavio uzbunjivač Danijel Elsberg 2021. godine