Svet
Turska predlaže alternativu za trgovinski koridor Indija-Bliski istok
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je nakon samita G20 da "ne može biti koridora bez Turske", dodajući da "najprikladniji put za trgovinu od istoka ka zapadu mora da prolazi kroz Tursku"
Turska je u "intenzivnim pregovorima" sa regionalnim partnerima oko svoje alternative planu trgovinskog koridora Indija-Bliski istok koji je dogovoren na samitu G20 održanom ranije ovog meseca, pošto ta zemlja nastoji da ojača svoju istorijsku ulogu posrednika u transportu robe koja se kreće iz Azije ka Evropi, piše "Fajnenšel tajms".
Ankara se usprotivila predloženoj ruti Indija-Bliski istok kojom bi se roba prevozila od Indije, preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Jordana i Izraela do evropskih tržišta.
Taj koridor, koji ima podršku SAD i EU, u potpunosti bi zaobišao Tursku.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je nakon samita G20 da "ne može biti koridora bez Turske", dodajući da "najprikladniji put za trgovinu od istoka ka zapadu mora da prolazi kroz Tursku".
I ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan iskazao je skepticizam, insistirajući ove nedelje da "eksperti sumnjaju da je primarni cilj koridora Indija-Bliski istok racionalnost i efikasnost", nagoveštavajući da je u igri "više geostrateških briga".
"Trgovačka ruta ne ispunjava samo potrebe trgovine, to je takođe odraz i geostrateške konkurencije", rekao je Fidan odgovarajući na pitanje "Fajnenšel tajmsa".
Turska želi da istakne svoju tradicionalnu ulogu mosta između Istoka i Zapada, koja datira još iz perioda puteva svile, naglašava taj list.
Ankara je predložila alternativu indijskom projektu koju zove Iračka inicijativa za razvojni put, pri čemu Fidan insistira da su u toku "intenzivni pregovori" sa Irakom, Katarom i UAE o projektu koji će biti napravljen "u narednih nekoliko meseci".
Predložena ruta vredna 17 milijardi dolara prevozila bi robu iz luke Grand Fav u naftom bogatom južnom Iraku kroz 10 iračkih provincija do Turske, prema dijagramima koje je objavila vlada Bagdada.
Plan bi se oslanjao na 1.200 kilometara brze pruge i paralelnu putnu mrežu. Šema ima tri faze, pri čemu je prva cilj da bude završena 2028. godine, a poslednja 2050. godine.
Analitičari, međutim, kažu da postoji zabrinutost oko izvodljivosti projekta Razvojnog puta iz finansijskih i bezbednosnih razloga, navodi FT.
"Turska nema finansijskih sredstava za realizaciju celog projekta i stiče se utisak da računa na podršku UAE i Katara da izgradi predloženu infrastrukturu", rekao je Emre Peker, direktor za Evropu u istraživačkom centru "Jurježa grup".
Peker je dodao da postoje i "pitanja oko bezbednosti i stabilnosti koja ugrožavaju i izgradnju i dugoročnu izvodljivost projekta".
Irak je suočava sa mnogim problemima, od rasprostranjene korupcije, loše infrastrukture, slabe vlade i redovnim napadima političke nestabilnosti. Takođe nije jasno kako će Irak finansirati projekat.
Ankara je do sada uglavnom podržavala kinesku inicijativu Pojas i put, dodao je Peker, ali je rekao da je njena uloga u tom projektu ograničena. Peking je uložio oko 4 milijarde dolara u Tursku putem Pojasa i puta, što čini samo 1,3 odsto od ukupnog iznosa, pokazuju rezultati nedavne studije Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
