Francusko-nemački plan, ali ne za KiM: Zašto od najave Fon der Lajen neće biti ništa

Pre takozvanog proširenja na "30 plus" članica, što je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, Evropska unija bi trebalo da izvrši unutrašnje reforme kako bi bila funkcionalna, rezultat je analize nezavisnih eksperata koje su angažovane Francuska i Nemačka.

Proces proširenja bi trebalo da ide paralelno sa produbljivanjem integracije unutar unije, piše u studiji koju je napisalo više od 10 eksperata, objavio je Radio Slobodna Evropa.

Nalazi ove studije ne predstavljaju zvaničan stav vlade u Berlinu ili Parizu ali će poslužiti za pokretanje debate o budućem proširenju 27-člane evropske porodice.

Na sastanku ministara za evropska pitanja EU koji se održava u Briselu 19. septembra, biće predstavljen ovaj dokument u kojem se između ostalog predlaže da se odluke o otvaranju ili zatvaranju poglavlja u pregovaračkom procesu usvajaju kvalifikovanom većinom u Savetu EU, a ne jednoglasjem, kao što je do sada bila praksa.

Naš izbor

Srbija trn u oku EU: Šta znači poruka Ursule fon der Lajen?

Međutim jednoglasje država članica bi ostalo validan način donošenja odluka kada je u pitanju prijem nove članice u EU.

Eksperti koji su izradili ovaj dokument, podržavaju inicijativu da EU bude spremna da primi nove članice "do 2023 godine", koju je u avgustu predstavio predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel.

Stoga se predlaže da novo rukovodstvo EU, koje će biti izabrano nakon evropskih izbora u junu 2024. godine, obaveže da 2030. bude rok za proširenje i da EU bude spremna za to do tog roka.

Kako se navodi u dokumentu, EU bi morala da uspostavi devet principa prema kojima bi se rukovodila buduća strategija proširenja. Oni bi bili podeljeni u dve tačke.

Prva bi bila "kvalifikacija za članstvo u EU" koja se odnosi na pripremu događaja za članstvo, a druga je "dinamika procedura za članstvo" što znači pripremu institucija EU.

U kvalifikacijama za članstvo, koje se odnose na ispunjavanje uslova od strane zemalja kandidata, ovaj predlog navodi pet ključnih tačaka: prvo fundamentalna pitanja, geopolitički aspekti, rešavanje sukoba, dodatna tehnička i finansijska podrška i demokratski legitimitet.

Ovi predlozi su u skladu i sa pozivima da zemlje koje žele da uđu u EU prvo treba da reše sukobe sa susedima kako se bilateralni problemi ne bi doneli EU.

U pitanjima vezanim za dinamiku članstva, u predlogu se pominju ključne tačke "jednakost, sistematizacija, reverzibilnost i glasanje kvalifikovanom većinom".

Neki principi koje EU trenutno ima, kao što je glasanje konsenzusom i princip da svaka zemlja ima jednog člana Evropske komisije, ne bi mogli da se održe u budućnosti i stoga, prema ovom izveštaju, morali bi da budu promenjeni.

Prema predlogu, trebalo bi da postoje dve vrste komesara: takozvani "glavni komesar" i "jednostavan komesar" s time što bi pravo glasa imao samo glavni komesar.

Takođe se predlaže da i sa 30 plus članica, Evropski parlament ima maksimalno 751 zastupnika, što je postojeći broj poslanika sa 27 članica EU.

U studiji se predlaže da evropske integracije imaju "četiri brzine".

Predlaže se da zemlje koje žele da prodube svoju integraciju to mogu da učine bez čekanja da svi u EU pristanu na tako nešto. Takođe se predviđa da unutar EU postoji "unutrašnji krug" zemalja koji bi produbio međusobnu integraciju. Posle ovog kruga bi došla cela EU, čekala bi se saglasnost svih zemalja članica.

Treći stepen integracije bile bi "pridružene zemlje", dok bi četvrti nivo bila Evropska politička zajednica (EPC), koja je već započela sastanke prema predlogu predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Nakon višegodišnje pauze u proširenju, ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini je učinila da ta tema dobije na težini i promenila raspoloženje među skeptičnim državama EU.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije je na svom godišnjem govoru 13. septembra, poručila da je EU sa 30 plus "strateški interes". Navela je da je proširenje najbolja investicija za mir, bezbednost i prosperitet EU te da će proširenje biti "katalizator napretka".

U proces proširenja uključuju se sve države Zapadnog Balkana, s time da samo takozvano Kosovo nema kandidatski status. Zemlje regiona se nalaze na neujednačenim nivoima u ovom procesu: Srbija i Crna Gora su već duboko u pristupnim pregovorima, Albanija i Severna Makedonija čekaju na otvaranje pregovora, a Bosna i Hercegovina je u decembru 2022. dobila status kandidata.

Od prošle godine i Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata za punopravno članstvo u EU.