Američki strateg: Živimo u najopasnije vreme po SAD

Suprotno američkim očekivanjima, svetska situacija je veoma sumorna po Ameriku, a ubrzo bi mogla da postane još gora, piše Elbridž Kolbi, jedan od najistaknutijih spoljnopolitičkih stratega Republikanske stranke, za list "Spektejtor".

Zašto se onda mnogi naši lideri ponašaju kao da se stvari po SAD odvijaju odlično, pita se Kolbi. Americi je potrebna suštinska promena strategije, ali najpre je neophodno da se shvati da se SAD nalaze u ozbiljnim problemima.

Rat u Ukrajini, koji je očigledno postao prioritet Bajdenove administracije, verovatno će se produžiti. Ukrajinska ofanziva još traje, ali ozbiljne analize pokazuju da je sukob u Ukrajini postao rat iscrpljivanja.

Rusija je u velikoj meri mobilisala svoju ekonomiju i društvo za dugotrajne ratne napore, a ruske oružane snage su se prilagodile novim okolnostima.

Štaviše, uopšte nema znakova da je Moskva ozbiljno zainteresovana za postizanje mirovnog sporazuma. Naprotiv, izgleda da Rusi smatraju da će im produžavanje rata omogućiti značajne prednosti.

SAD nisu spremne za eru obnovljenog rivalstva velikih sila

Rusija je postala veoma zavisna od Kine, a ruska ekonomija je sada integrisana u sferu Pekinga. To je način na koji je Rusija izbegla sankcije Zapada, koje su joj, možda, nanele određenu štetu, ali nisu nimalo promenile strateške kalkulacije Moskve, a kamoli je primorale da se povuče iz Ukrajine. Sada možemo očekivati da se Moskva potpuno uskladi sa Pekingom, kao i da će se Rusija, na neki način, odužiti Pekingu ukoliko izbije rat na Tajvanu.

Kao rezultat toga, Peking ima ogroman uticaj i na Rusiju i Evropu, a to dobro objašnjava zašto su tokom poslednjih godinu dana učestale posete evropskih lidera Kini.

SAD su postale vodeći dobavljač vojne pomoći za Ukrajinu. Bajdenova administracija tvrdi da će snositi lavovski deo snabdevanja Ukrajine "koliko god bude potrebno." To znači da je Vašington upleten u dugotrajni rat, koji iscrpljuje američke zalihe oružja i novca, kao i našu političku odlučnost.

Američke vojne zalihe se neće značajno povećati u budućnosti. Američka vojno-industrijska baza, uprkos mnogim razgovorima o tome, loše je pripremljena za eru obnovljenog rivalstva velikih sila. Ispravljanje ovog nedostatka mora postati nacionalni prioritet, ali za to će biti potrebne godine. Osim toga, većina Amerikanaca ne podržava značajno povećanje vojnih troškova. To je politička realnost, kojoj treba dodati i ogromni američki državni dug.

Ova situacija bi mogla biti podnošljiva kada bi "ostatak sveta" išao istim putem kao i SAD. Ali, to više nije slučaj.

Kina ne blefira

Ono što je najvažnije: sada je Kina uvučena u žestoku konfrontaciju sa Amerikom i brzo nastavlja sa vojnim razvojem. Kina se, kako izgleda, priprema za rat sa SAD. Istina je da su SAD obnovile vojno angažovanje u pojedinim azijskim zemljama, ali ograničeni obim ovih napora očigledno nije adekvatan za opasnost kakvu predstavlja Kina.

Kao rezultat toga, korporacija RAND nedavno je ocenila da vojni balans u Aziji daje mogućnost Kini da brzo pobedi američke snage na Tajvanu, ocenjujući da "SAD nemaju mogućnosti da ga efikasno odbrane."

Ovo je ozbiljan problem, koji pokazuje da Kina danas veoma ozbiljno shvata mogućnost rata sa SAD. Da vojno jačanje Pekinga služi samo za pokazivanje, vojno angažovanje Vašingtona i ekonomske mere koje "smanjuju rizik" od Kine verovatno bi SAD dali vremena da se nosi sa Pekingom.

Ipak, sve više znakova pokazuje da kineske pripreme za rat nisu blef. Peking brzo ispravlja nedostatke sopstvenih oružanih snaga i ubrzano gradi svoj nuklearni arsenal. Peking produbljuje odnose sa Rusijom, Severnom Korejom i Iranom, a kineski predsednik Si Đinping redovno upozorava kineske oružane snage da se pripreme za "stvarni rat". Niko ne zna da li će Peking napasti i kada, ali izgleda da se za to zaista priprema.

Ne treba zaboraviti ni da je Severna Koreja nuklearna država, sa raketama dugog dometa koje mogu da pogode SAD. Izgleda da će i Iran takođe uskoro postati nuklearna sila.

Činjenica je da su ovo godine koje predstavljaju najopasnije vreme za Amerikance, smatra Kolbi. Suočavamo se sa stvarnom mogućnošću rata velikih sila, koji bismo prvi put mogli da izgubimo, a posledice toga bile bi katastrofalne.

Alternativa je adekvatna spoljnopolitička strategija SAD, prilagođena ovako opasnoj eri, koja bi se fokusirala na američke suštinske nacionalne interese i koja bi dala prioritet odnosima sa glavnim rivalom – Kinom, zaključuje Kolbi. Ali, početak mudrosti je da shvatimo da se krećemo u pogrešnom smeru.