Kako je protekao izborni dan u Americi?

Nakon završetka izbornog dana u Sjedinjenim Američkim Država još nije poznato kako će izgledati budući Kongres.

I dok će, po svemu sudeći, republikanci preuzeti Predstavnički dom, trka za Senat je izjednačena. Obe stranke treba da osvoje još dve države kako bi imale većinu u gornjem domu Kongresa, ali kako stvari stoje, na kraju će sva pažnja biti usmerena na Džordžiju.

Reč je o saveznoj državi u kojoj se vodi tesna bitka između demokrate Rafaela Varnoka i republikanca Heršela Vokera, s obzirom na to da nakon 97 odsto obrađenih glasačkih listića, predstavnik Demokratske partije ima 49,4 odsto glasova, dok predstavnik Republikanske partije ima podršku 48,5 odsto birača.

Džordžija je zanimljiva i zbog izbornog zakona prema kome se raspisuje drugi krug izbora ukoliko nijedan od kandidata ne dobije 50 odsto glasova, što je sve izvesnija opcija.

To znači da će saziv Senata biti poznat tek 6. decembra kada će građani Džordžije najverovatnije ponovo izaći na birališta.

Ništa od republikanskog "cunamija"

Iako su pojedina istraživanja javnog mnjenja predviđala republikanski talas ili cunami na ovim izborima, ispostavilo se da kandidati Republikanske partije nisu prošli tako dobro.

Šansa za kompletno preuzimanje Kongresa i dalje postoji, međutim usled velike ekonomske krize koja je zahvatila Ameriku, očekivalo se da će opozicioni republikanci lakše preuzeti zakonodavnu vlast.

Pored toga, demokrata Džon Feterman je pobedio republikanca i TV voditelja Mehmeta Oza na izborima u Pensilvaniji, što je dodatno zakomplikovalo poziciju republikanaca jer je reč o, zasad, jedinom "preotimanju" senatorskog mandata.

Američki novinar Glen Grinvold na Tviteru je naveo da bi izborna noć za Republikansku partiju na kraju mogla da bude od solidne, pa sve do razočaravajuće.

Glasalo se i za guvernere, ali i o važnim društvenim pitanjima

Istovremeno, održano je i 36 guvernerskih trka, a čini se da je za republikance najvažnija bila ona na Floridi. Iako je Ron DeSantis očekivano osvojio još jedan mandat, njegova ubedljiva pobeda dovela je do dodatne aktuelizacije pitanja da li će se kandidovati na predsedničkim izborima 2024. godine.

Mediji bliski demokratama pokušali su da od toga naprave sukob između njega i Donalda Trampa koji će najverovatnije učestvovati na predsedničkim izborima. Međutim, taj pokušaj završio se tako što je bivši američki predsednik glasao za DeSantisa na izborima na Floridi.

Pored biranja funkcionera, Amerikanci su izneli i svoje mišljenje o velikom broju društvenih tema, pa je tako u četiri savezne države izglasano ukidanje neplaćenog rada zatvorenika koje su nevladine organizacije nazvale "modernim ropstvom", dok su građani Luizijane zadržali taj zakon.

Kada je reč o abortusu, birači u pojedinim državama glasali su "za" pravo na prekid trudnoće i protiv ograničenja tog, do skoro, ustavom zagarantovanog prava. Podsetimo, američki Vrhovni sud ove godine ukinuo je odluku iz presude Ro protiv Vejda i pitanje abortusa vratio u nadležnost saveznih država.

Ove izbore zabeležile su i nepravilnosti na biračkim mestima, pa su tako vlasti u Arizoni i Nju Džersiju saopštile da mašine za prebrojavanje glasova nisu radile na pojedinim biralištima, dok su u Tenesiju birači dobijali neispravne glasačke listiće zbog čega su završili na pogrešnim izbornim mestima, a pojedini glasači bili su prinuđeni i da ponovo glasaju.