Češka oštro kritikuje Brisel: Zbog vaše pasivnosti EU će i sledeće zime imati restrikcije

Brisel deluje presporo kako bi sprečio pogoršanje energetske krize u EU sledeće godine, upozorio je češki ministar energetike Jozef Sikela, dok njegova zemlja nastoji da reši problem ograničenja cena gasa koje je predloženo kako bi se ublažio pritisak na industriju i potrošače.

Sikela, čija je zemlja šestomesečni predsedavajući EU, pohvalio je dosadašnje mere za smanjenje potražnje za gasom i izgradnju nove energetske infrastrukture nakon smanjenog snabdevanja ruskim gasom, ali je u intervjuu za "Fajnenšl tajms" rekao da blok mora da "nastavi" ili rizikuje ekonomsku štetu koja bi mogla da potkopa podršku javnosti Ukrajini.

"Moramo da očuvamo društveni mir. Moramo da održimo ekonomiju u funkciji. Moramo da osiguramo da (ruski predsednik Vladimir) Putin ne stvori socijalne nemire ili nelikvidnost ili recesiju evropske ekonomije, jer će sve što smo do sada uložili (pomoć Ukrajini) nestati“, rekao je on.

Napori za rešavanje energetske krize su stali. Vlade EU su u zavadi sa Evropskom komisijom oko uvođenja gornje granice cene gasa koja bi mogla da spreči povratak cena na letnje rekorde.

Sikela je rekao da je "razočaran" što uprkos ponovljenim zahtevima država članica, Komisija još uvek nije predstavila detalje o tome kako bi gornja granica cena gasa mogla da funkcioniše.

Nemačka, Danska i Holandija se protive takvom ograničenju, osim ako postoji šansa da to neće povećati potrošnju ili rizikovati da se zalihe šalju negde drugde.

Sikela je rekao da se plaši da nejasna klauzula o uvođenju ograničenja cena neće biti dovoljna da zadovolji "manjinu koja blokira", uključujući Italiju i Grčku, koje su zapretile da neće razmatrati predloge dok Komisija detaljnije ne predstavi plan.

Predsedavajući Evropskog saveta Šarl Mišel poručio je šefici EK Ursuli fon der Lajen da građani i industrija očekuju "brze i konkretne rezultate" kao i da bi predlozi za ograničenje cena trebalo da budu predstavljeni "što je pre moguće".

Evropski ambasadori bi trebalo da raspravljaju o najnovijem setu predloga u petak pre sastanka ministara energetike 24. novembra.

Sledeći sastanak 19. decembra biće poslednja prilika ministrima da se dogovore o zakonu pre Božića, ali Sikela je rekao da je spreman da sazove onoliko dodatnih ministarskih sastanaka koliko je potrebno da bi se izašlo iz ćorsokaka i progurao zakon.

Evropa je poslednjih nedelja uživala u predahu od energetske krize izazvane povećanjem potražnje nakon kovida i pogoršane time što je Rusija smanjila snabdevanje nakon što je EU uvela sankcije Moskvi zbog njene specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Cene su pale zahvaljujući periodu toplog vremena, a skladišta širom bloka su tokom leta popunjena više od 95 odsto, pokazuju podaci industrijskog tela "Gas infrastrakčr Jurop". Deo uskladištenog gasa je ruski.

Sikela upozorava da "priča nije gotova".

"Sada bi trebalo da počnemo da razmišljamo o sledećoj zimi", rekao je. Isporuke gasa iz Rusije mogle bi da se smanje na skoro nulu, dok bi Kina mogla da kupuje više tečnog gasa jer je ublažila svoje stroge blokade uvedene zbog pandemije, dodao je on.

"Ljudi koji misle da su cene gasa taktički pale i da je zabava počela ponovo su veoma, veoma ludi . . . sve je više glasova koji govore da je rizik od restrikcija širom Evrope realan, ako ne ove, već sledeće zime", upozorio je i potpredsednik industrijskog konglomerata "Šnajder elektrik" Filip Delorm.