Može li Evropa da preživi Trampov povratak?

Do novembra 2024. Donald Tramp će se možda vratiti u Belu kuću, a to je, kako "Politiko" ocenjuje, scenario iz noćne more za Evropljane koji su se nadali da više nikada neće morati da razmišljaju o njemu.

Dok je Tramp, kako piše ovaj medij, pokazivao antagonizam prema Evropi, Bajden se pokazao kao jedan od najprijateljskije nastrojenih američkih predsednika za Evropu.

"Da li se Tramp zaista poigravao idejom o povlačenju iz NATO-a? Možda. Da li je Evropsku uniju zaista nazvao neprijateljem, a Brisel, sedište institucija bloka, paklenom rupom? Verovatno. Ono što je bitno je da ga nema", ilustruje "Politiko" kako su razmišljale evropske vlasti.

Evropljani su, međutim, primorani da se suoče sa činjenicom da bi Bajden uskoro mogao da ostane bez vlasti i da bi Tramp mogao ponovo da preuzme kormilo Amerike. Tokom vikenda, istraživanje Ej-Bi-Sija, pokazalo je da Tramp vodi u odnosu na sadašnjeg predsednika za skoro 10 procentnih poena. 

Ako nastavi ka pobedi na izborima, verzija Trampa koju bi Evropa mogla da dobije verovatno bi bila mnogo "neuračunljivija i nečuvenija" od one koju su poznavali, piše "Politiko", ukazujući da se to neće oslikavati samo kroz želju o napuštanju NATO-a, već možda i kroz ispunjavanje zaveta da će sa Putinom, preko glava Ukrajine i EU, sklopiti mirovni sporazum o Ukrajini.

Strah i panika u Briselu: Trampov povratak mogao bi da izazove sveopšti trgovinski rat

Dok bi neki evropski političari voleli da vide takav vatromet (poput mađarskog premijera Viktora Orbana), "Politiko" ukazuje da su takvi stavovi ipak manjina na Starom kontinentu, "gde su dominantna osećanja o Trampovom povratku strah i anksioznost".

1,2,3... spremni!

Evropljani više i ne poriču da postoji mogućnost Trampovog povratka, a većina zvaničnika sa kojima je medij razgovarao pozvala je blok da se za to pripremi.

"Evropa mora biti spremna da se suoči sa svakom situacijom u vezi sa rezultatima američkih izbora. U demokratiji uvek postoji rizik da najgori kandidat može biti izabran. Narod odlučuje. Tramp je bio predsednik. On može ponovo da postane predsednik, čak i ako se danas suočava sa velikim pravnim problemima. Ono za šta treba da se pripremimo je distanciranje Sjedinjenih Država od evropskih poslova i mogućeg raspada transatlantskog saveza", kaže bivši francuski predsednik Fransoa Oland.

Nekoliko evropskih diplomata ima istu notu "stoičkog realizma", a jedan od njih ističe da kontinent mora da planira svaku opciju i izbegne situaciju iz 2016. godine, "kada smo bili nespremni i za bregzit i za Trampa".

Upitan da li bi se drugo Trampovo predsedavanje razlikovalo od prvog, drugi diplomata je rekao da bi Evropa trebalo da se spremi na najgore. 

Sijarto: Da je Trampa, ne bi bilo rata

Bivši predsednik je dva puta smenjen i suočava se sa nekoliko krivičnih optužnica, uključujući i jednu za negiranje rezultata izbora 2020. godine. Ako ga ništa od ovoga ne sprečava da preuzme dužnost, argumentovalo je nekoliko evropskih zvaničnika, zašto bi on uopšte imao bilo kakva ograničenja u svom ponašanju?

Izgledi za Trampov povratak su posebno uznemirujući za Nemačku, koja je česta meta njegovih napada. Pošto su uhvaćeni potpuno nespremni za njegov izbor 2016, nemački političari boje se da ne ponove istu grešku - otuda i nedavni put ministarke spoljnih poslova Analene Berbok u Teksas gde se sastala sa republikanskim guvernerom Gregom Abotom.

Uprkos tome, visoki član nemačkog parlamenta Norbert Rotgen je pesimističan u pogledu spremnosti svoje vlade i tvrdi da je ona "u procesu ponavljanja stare greške", a hitno bi trebalo da ojača saradnju sa evropskim partnerima na razvoju nezavisne odbrambene politike.

Druge evropske vlade takođe pokušavaju da uspostave kontakte sa republikanskim kolegama. Diplomate iz tri zemlje EU rekle su da njihovo osoblje u Vašingtonu pojačava kontakt sa republikanskim zvaničnicima u Predstavničkom domu i Senatu na svim nivoima. Jedan od njih je istakao da postoje i paralelni diplomatski napori, poput putovanja bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona u Teksas u maju, kao primer kako se London priprema za Trampov potencijalni povratak.

Mir u Ukrajini "u jednom danu"?

Trampovo obećanje da će okončati rat u Ukrajini "u jednom danu" sporazumom sa Putinom, najveći je bauk za Evropu. To bi, piše "Politiko", ne samo izvuklo tepih pod nogama Ukrajinaca koji bi bili pod pritiskom da se odreknu dela teritorije, već bi bilo i poniženje za evropske sile koje su pomagale Kijevu.

"Fajnenšel tajms": Trampov status antiheroja čini ga nezaustavljivim

U takvim okolnostima, bilo bi "teško zamisliti" da Evropljani ostanu ujedinjeni u vezi sa Ukrajinom. Oni bi mogli da pokušaju da pomognu Ukrajini, ali bi se tako odjednom našli protiv Sjedinjenih Država jer bi to bio dogovor o kojem je pregovarao Tramp. To je veoma mračan scenario", smatra viši savetnik za Evropu u Međunarodnom institutu za bezbednosne studije Fransoa Hajzbur.

To bi verovatno bio samo početak onoga što bi Tramp mogao da uradi transatlantskim odnosima. On je 2018. ukazao na mogućnost povlačenja Vašingtona iz NATO-a i puštanja Evropljana da se sami snalaze - od čega je odstupio samo zahvaljujući intervenciji tadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i generala Džima Matisa.

Reizabrani Tramp bi, kako "Politiko" ocenjuje, jednostavno mogao da uradi bilo šta, uključujući i povlačenje iz NATO-a, što je zastrašujuća perspektiva za Evropljane koji su se oslanjali na američku bezbednosnu garanciju u proteklih 78 godina - toliko da je malo diplomata i zvaničnika uopšte i spremno da teoretizira o tome šta bi to moglo značiti za evropsku budućnost.

Odjednom lišene strateškog vođstva SAD, evropske zemlje bi se suočile sa ogromnim, zastrašujućim pitanjima o tome kako da reorganizuju bezbednosni savez. Ko bi bio glavni? Da li bi NATO nastavio da postoji? Da li bi evropske zemlje žrtvovale svoj model socijalne zaštite da bi se prilagodile mnogo većim izdacima za odbranu?

Za finskog stručnjaka za bezbednost Rasmusa Hindrena, potreban je "jedinstven događaj" - nalik izlasku Vašingtona iz NATO-a - da Evropljani promene način razmišljanja o odbrani. Čak i tada, problem bi bilo povećanje potrošnje koje je dovoljno da bi Evropa mogla da se brani, bez SAD od konvencionalnog ruskog napada.

"Zatim se postavlja pitanje liderstva: ko bi bio zadužen za evropsku bezbednosnu alijansu? Pariz? Berlin? Varšava? Rotirajući izbor evropskih prestonica? A gde bi bio smešten evropski vojni vrh, s obzirom na ono što je Hindren nazvao nedostatak strateške kulture u izvršnoj vlasti EU? Rešenje je teško zamisliti s obzirom na neprijateljstvo između evropskih sila i činjenicu da neke zemlje, poput Poljske, više veruju Vašingtonu nego Briselu", navodi "Politiko".

Istočnoevropske zemlje koje dele granicu sa Rusijom i druge koje su zabrinute zbog ambicija Moskve, poput Nordijskih zemalja plus Turske i Rumunije, imale bi prirodnu sklonost da se udruže u de fakto bezbednosni savez, dodaje jedan od sagovornika ovog medija.

"Takva grupa bi povećala pritisak na druge u Evropi da formiraju sopstvene blokove. Drugačije rečeno, jedna mogućnost post-američkog bezbednosnog poretka u Evropi mogla bi da liči na ono što je postojalo pre Prvog svetskog rata: niz isprepletanih saveza koji su u opasnosti da upadnu u rat", zaključuje "Politiko".