Svet
Švedska menja ustav da bi udovoljila Turskoj
Ulf Kristerson je izjavio da će Švedska ispuniti sve obaveze u suprotstavljanju terorističkoj pretnji pre nego što postane članica NATO-a
Švedski poslanici glasaće sledeće nedelje o promenama ustava koje je predložila vlada kako bi se udovoljilo zahtevima koje je Turska postavila da bi dozvolila Švedskoj učlanjenje u NATO.
Švedski parlament će 16. novembra glasati izmenama ustava koje će omogućiti pooštravanje zakona o borbi protiv terorizma, uključujući i ograničavanje "slobode okupljanja za grupe umešane u terorizam", navodi se u saopštenju švedskog Riksdaga.
Glasanje je zakazano za 16. novembar, a izmene, ukoliko budu odobrene, stupiće na snagu 1. januara 2023. godine.
Amandmani su predloženi u vreme prethodne levičarske vlade, a švedski parlament ih je već usvojio, ali da bi bili sprovedeni, potrebno je i odobrenje novog parlamenta formiranog nakon opštih izbora u septembru.
Saopštenje parlamenta usledilo je posle posete premijera Ulfa Kristersonove posete Ankari u utorak, gde je izjavio da će Švedska ispuniti sve obaveze u suprotstavljanju terorističkoj pretnji pre nego što postane članica NATO-a.
Švedski premijer je amandmane na ustav opisao kao "veliki iskorak... koji će švedskim pravosudnim vlastima dati više snage za borbu protiv terorizma".
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozdravio je posvećenost Stokholma da ispuni svoja obećanja, ali je dodao da želi da vidi više "konkretnih koraka".
Strane su se složile da održe još jedan sastanak krajem oktobra, za koji je Kristerson rekao da se nada da će doneti "pozitivniji zaključak".
Švedska i Finska su u maju podnele zahtev za ulazak u NATO kao odgovor na rusku vojnu operaciju u Ukrajini. Turska, koja je članica vojnog bloka od 1952. godine, optužila je dve zemlje da kriju članove Radničke partije Kurdistana i drugih grupa koje smatra terorističkim i zapretila da će blokirati njihove kandidature.
Strane su potpisale memorandum na samitu NATO-a u junu. Međutim, Ankara je kasnije saopštila da nije zadovoljna načinom na koji Švedska sprovodi uslove sporazuma, posebno u vezi sa suzbijanjem terorističkih grupa i izručenjem osumnjičenih Turskoj.
