Osveta (Huaveja) se služi hladna: Kako je, u inat SAD, Kina razvila svoju industriju poluprovodnika

Debi pametnog telefona "mejt 60 pro" kompanije "Huavej" bio je zapravo poruka jedne globalne supersile drugoj.

Kineska kompanija godinama je meta američkih pokušaja da podriju tehnološki razvoj Pekinga. Trampova administracija je firmu 2019. dodala na takozvanu "neprijateljsku listu", zabranivši joj pristup američkoj administraciji i samim tim, nanevši štetu proizvodnji mobilnih telefona, piše "Blumberg".

Bajdenova administracija sada je pojačala pritisak na tehnološku industriju Kine, proširivši kontrole izvoza, što nije sprečilo "Huavej" da pusti u prodaju (i rasproda) svoj novi telefon baš kada je ministarka trgovine SAD Đina Rejmondo bila u poseti Kini.

Cilj kontrola izvoza bio je da Kina tehnološki kaska za SAD osam do 10 godina, a "mejt 60" je sa svojim glavnim procesorom koji koristi čipove od sedam nanometara koji proizvodi šangajska firma SMIC, pokazao da Peking "kaska" u najgorem slučaju četiri godine za Amerikancima (koji koriste čipove od tri nanometra).

Pokazujući da može da pravi sopstvene uređaje koristeći poluprovodnike domaće proizvodnje, Kina je pokazala da pokušaji SAD da održe svoju superiornost posustaju, navodi "Blumberg".

Na kraju krajeva, borba nije oko pametnih telefona, već oko strateški važnih aplikacija kao što su veštačka inteligencija i super računari, uključujući i vojnu tehnologiju. "Ako ovi čipovi dođu u ruke 'Huaveja' za pametne telefone, gde još mogu da odu", pita Reva Gužon, direktor konsultantske firme "Rodijum grup".

Situacija je i dalje komplikovana i za Peking i za Vašington, navodi "Blumberg".

U Kini, američke sankcije se vide kao stalna pretnja i prepreka pristupu najnaprednijim mašinama i opremi za proizvodnju čipova. U SAD raste zabrinutost da se njihova politika aktivno obrušava. Nekoliko ključnih saveznika SAD i dalje je ambivalentno u pogledu pridruživanja naporima SAD da izoluju drugu po veličini svetsku ekonomiju.

Da bi se izborili sa američkim ograničenjima, Kinezi će morati mnogo da ulože u domaću proizvodnju poluprovodnika, bez jasne garancije za uspeh budući da, za sada, njihova proizvodnja čipova nije na nivou masovne proizvodnje. Sa druge strane, američka blokada se pokazala "šupljom", a sada se bune i njihovi vodeći proizvođači opreme koji kažu da, za razliku od njih, njihovi prekookeanski konkurenti mogu Pekingu da prodaju svoju tehnologiju.

Najbolja šansa Bajdenove administracije da blokira Kinu da proizvodi veliki broj naprednih poluprovodnika za stvari kao što su raketni sistemi vođeni veštačkom inteligencijom ili flote dronova zahtevaće globalnu podršku. A nje nema, navodi medij.

SAD mogu da nateraju svoje saveznike da se pridržavaju njihove politike, ali bi to povuklo političke rizike. Bajdenova administracija bi mogla da se pozove na ono što je poznato kao pravilo o stranom direktnom proizvodu, koje omogućava Ministarstvu trgovine da reguliše strane proizvode čak i ako koriste malu količinu američke tehnologije. Rizik je da bi se takav potez mogao smatrati eksteritorijalnim maltretiranjem i štetio bi diplomatskim odnosima.

"To nije nešto što bi trebalo da se radi opušteno", kaže Gregori Alen, direktor veštačke inteligencije u Centru za strateške i međunarodne studije.