Svet
Nagorno-Karabah: EU, SAD i Rusija održali tajne razgovore, dan pre ofanzive Azerbejdžana
Sastanak označava redak - iako na kraju neuspešan - kontakt Moskve i Zapada u vezi sa glavnim bezbednosnim problemom, nakon početka rusko-ukrajinskog sukoba, i pokazuje rezultat procene da Kremlj još uvek ima uticaj u regionu
Visoki zvaničnici iz SAD i EU sastali su se sa ruskim kolegama na tajnim hitnim razgovorima u Turskoj, sa ciljem da reše sukob oko Nagorno-Karabaha, samo dan pre nego što je Azerbejdžan pokrenuo vojnu ofanzivu prošlog meseca kako bi zauzeo otcepljenu teritoriju pod kontrolom etničkih Jermena, navodi "Politiko".
Taj sastanak označava redak - iako na kraju neuspešan - kontakt Moskve i Zapada u vezi sa glavnim bezbednosnim problemom, nakon što je početak rusko-ukrajinskog sukoba u februaru 2022. prekinuo uobičajene diplomatske odnose.
Jedan diplomata upućen u razgovore rekao je za briselski portal da je sastanak održan u Istanbulu 17. septembra deo napora da se izvrši pritisak na Azerbejdžan da okonča devetomesečnu blokadu Nagorno-Karabaha i dozvoli ulazak konvojima humanitarne pomoći iz Jermenije. Prema njegovim rečima, sastanak se bavio time kako da se zalihe hrane i goriva dopreme do 100.000 stanovnika na toj teritoriji.
Ameriku je predstavljao Luis Bono, viši savetnik Vašingtona za pregovore o Kavkazu, dok je EU poslala Toiva Klaara, svog predstavnika za region. Rusiju je predstavljao Igor Hovajev, koji je Putinov specijalni izaslanik za odnose Jermenije i Azerbejdžana.
Takvi diplomatski kontakti na visokom nivou su retki. Američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sreli su licem u lice na marginama sastanka G20 u Indiji, ali je Moskva insistirala da se razgovor desio usput i da pregovori nisu održani.
U izjavi za "Politiko" jedan zvaničnik EU je ocenio da je važno da se održavaju kanali komunikacije sa relevantnim sagovornicima kako bi se izbeglo nerazumevanje. On je dodao da su i proteklih godina nastojali da drže "otvorene linije" na brojnim frontovima.
Portparol američkog Stejt departmenta odbio je da govori o sastanku, rekavši da "ne komentariše privatne diplomatske razgovore".
Međutim, američki zvaničnik upoznat sa ovim pitanjem objasnio je da su razgovori proizvod procene da Kremlj još uvek ima uticaj u regionu.
"Moramo da budemo u mogućnosti da sarađujemo sa Rusima na ovome jer oni imaju uticaj na sve učesnike, naročito u ovim nesigurnim vremenima", rekao je američki zvaničnik.
Azerbejdžan je 19. septembra pokrenuo ofanzivu na Nagorno-Karabah, šaljući tenkove i trupe u region, praćene artiljerijskom vatrom. Jermenski lideri Karabaha bili su primorani da se predaju nakon 24 sata žestokih borbi u kojima su poginule stotine ljudi na obe strane. Jermenska vlada kaže da je više od 100.000 ljudi napustilo domove i prešlo granicu, strahujući za svoje živote.
Azerbejdžan insistira da ima pravo da preduzme mere protiv "ilegalnih oružanih formacija" na svojoj međunarodno priznatoj teritoriji i obavezao se da će "reintegrisati" one koji su ostali. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel opisao je vojnu operaciju kao "razornu", dok se Blinken pridružio pozivima da se Azerbejdžan "uzdrži od daljih neprijateljstava u Nagorno-Karabahu i obezbedi nesmetan humanitarni pristup".
