Nobelova nagrada za hemiju dodeljena za otkriće kvantnih tačaka

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za hemiju su Aleksej Ekimov, rodom iz SSSR-a, Luis Brus i Mungi Bavendi, koji su otkrili i sintetizovali nanometarske poluprovodničke kristale – takozvane kvantne tačke, saopštila je Švedska kraljevska akademija.

Upravo je Ekimov, dok je radio u Državnom optičkom institutu 1981. godine, prvi u svetu uzgajao kvantne tačke u čašama, u obliku sićušnih kristala bakar-hlorida. 

Osim toga, u zajedničkom radu Ekimova i drugog sovjetskog naučnika, Aleksandra Efrosa, pokazalo se da nanokristali imaju određeni skup kvantnih svojstava i da se ponašaju slično "veštačkim atomima".

Luis Brus je 1984. objavio rad o poluprovodničkim mikrokristalima u koloidnim rastvorima, koji su kasnije nazvani "koloidne kvantne tačke", da bi 1993. Mungi Bavendi pokazao kako se uzgajaju visokokvalitetne kvantne tačke sa željenim svojstvima, što je, kako se navodi, bilo veoma važno za njihovu praktičnu upotrebu.

Šta je kvantna tačka

Termin "kvantna tačka" odnosi se na fragmente poluprovodnika, nanokristala veličine nekoliko nanometara. To su sistemi koji se mogu sastojati od desetina i stotina hiljada atoma i molekula. Za opisivanje njihovih osobina koriste se elementi kvantne mehanike.

Kvantne tačke se već koriste u biologiji i medicini. Zahvaljujući njihovoj svetlosti i maloj veličini, mnogo je brže i lakše dobiti odgovor, na primer, o prisustvu markera malignih tumora u krvi pacijenta.

Kvantne tačke se takođe koriste u optoelektričnim sistemima: diodama koje emituju svetlost, laserima, ćelijama solarnih baterija i sl. Oni mogu biti uključeni u mastilo da bi zaštitili dokumente od falsifikovanja. Očekuje se da će kvantne tačke na kraju naći primenu i u potrošačkoj elektronici.

Iznos nagrade je 11 miliona švedskih kruna (oko milion dolara) i biće ravnopravno podeljen među laureatima.