Provokacija ili igra velikih sila: Šta stoji iza operacije "Potop Al Aksa" u Izraelu

Napad na Izrael koji su pripadnici palestinske militantne grupe Hamas započeli u ranim jutarnjim časovima izazvao je šok širom sveta, a čini se i u samoj Jevrejskoj državi. Tako je, bez prethodne najave, započela operacija "Potop Al Aksa", kako su je predstavnici Hamasa nazvali u čast najpoznatije jerusalimske džamije.

Posle samo nekoliko sati postalo je jasno da je reč o najžešćem sukobu između izraelskih bezbednosnih snaga i palestinskih militanata u poslednjih nekoliko godina.

Društvene mreže preplavljene su snimcima izraelskog neba prošaranog palestinskim raketama, ali i simpatizera Hamasa koji su upali na teritoriju Izraela i zarobili pripadnike Izraelskih odbrambenih snaga (IDF).

Na udaru se našla i jedna od najvećih elektrana u Izraelu, nedaleko od grada Aškalona na jugu zemlje. Broj žrtava i sa jedne i sa druge strane broji se u stotinama, a povređenih u hiljadama, preneli su lokalni mediji.

Žestinu sukoba potvrdio je i izraelski premijer Benjamin Netanijahu, koji je u svom obraćanju rekao da se njegova država nalazi "u ratu", ali i da će njihovi neprijatelji "platiti cenu kakva im nikada nije bila poznata". IDF je, u odgovoru na palestinski napad, najavio pokretanje protivterorističke operacije "Gvozdeni mačevi".

Napad koji je iznenadio sve

Hamasov napad je očigledno dugo i detaljno planiran i pripreman, a Izrael je uhvaćen nespreman, kaže za RT Balkan saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović.

"Uzrok napada je, prema tvrdnjama Hamasa, to što su pre tri dana su izraelski religiozni fanatici upali na prostor kompleksa Al Akse, trećeg najsvetijeg mesta u islamu. Zato je operacija tako i nazvana", objašnjava on.

Nespremnost Izraela postaje još neshvatljivija ako u obzir uzmemo činjenicu da je napad izvršen na pedesetu godišnjicu Jom Kipurskog rata, ali i da izraelske službe obično pomno prate razvoj situacije u pojasu Gaze i Zapadne obale. "Izraelski nadzor palestinskog društva je i veoma sofisticiran i veoma invazivan, a praćenje aktivnosti Hamasa je jedan od najvažnijih zadataka za bezbednosni establišment", napisao je novinar "Gardijana" Piter Bomont.

Jedan od razloga za lošu reakciju izraelskih bezbednosnih službi mogla bi da bude i politička kriza u kojoj se ta država nalazi već nekoliko godina, a koju poslednjih meseci karakterišu masovni protesti protiv reforme pravosuđa za koju se zalaže vlada premijera Netanijahua. 

Izraelskim ulicama šetale su stotine hiljade nezadovoljnih građana - a među njima je nesumnjivo bio i značaj broj vojnika, policajaca i drugih zaposlenih u bezbednosnom sektoru.

Srboljub Peović podseća i da je Hamas bio iznenađujuće odsutan tokom prošlogodišnjeg sukoba između izraelskih snaga i palestinskih militanata iz pojasa Gaze, kada se u centru pažnje našla druga organizacija – Palestinski islamski džihad – što bi se moglo objasniti činjenicom da su oni već tada pripremali napad većih razmera. "Karakteristično je i to što je Hamas operaciju započeo ispaljivanjem raketa dugog dometa, što obično nije slučaj, pošto se one čuvaju za kraj. Tako smo znali da je operacija započeta u najvećem mogućem intenzitetu."

Iako je sukob do sada ostao ograničen na prostor u okolini pojasa Gaze, bar kada je reč o borbama na terenu, lokalni mediji prenose da je situacija nestabilna i u Zapadnoj obali, ali i u Istočnom Jerusalimu. Okršaji IDF-a i lokalnih palestinskih oružanih formacija u tom delu Palestine poslednjih meseci su sve učestaliji, a autoritet tamošnjeg predsednika Mahmuda Abasa – čija partija Fatah nije u dobrim odnosima sa Hamasom – sve je slabiji.

Vatru na ulje dolio je i izbor nove izraelske vlade prošle godine, koju su mnogi komentatori nazvali "najtvrđe desnom u istoriji" te zemlje, a čija su lica postali beskompromisni nacionalisti i verski ekstremisti poput ministra pravde Bezalala Smotriča i ministra državne bezbednosti Itamara Ben-Gvira. Oni nisu bili spremni ni na najmanje ustupke prema Palestincima, već su zalagali sa čvrst i beskompromisan odgovor na svaki izliv njihovog nezadovoljstva.

Takva politika je, izgleda, došla na naplatu: Ukoliko izraelske snage ne budu uspele da situaciju stave pod kontrolu, one bi uskoro mogli da se nađu u sukobu na dva – a možda i tri fronta.

"Ovaj sukob je dočekan sa dosta entuzijazma i na Zapadnoj obali, pošto je inicijativa prvi put na palestinskoj strani. Nju je indirektno podržao i Abas, koji nije u dobrim odnosima sa Hamasom. Evropske zemlje su osudile napad i podržale Izrael, a Hamas je dobio podršku Hezbolaha", naglašava Peović.

Upravo je reakcija Hezbolaha, šiitske militantne organizacije iz Libana koja neguje veoma bliske odnose sa Iranom, posebno značajna i zanimljiva. Oni su u saopštenju objavili da su u kontaktu sa rukovodstvom Hamasa, kao i da su njihove akcije "poruka arapskim i muslimanskim zemljama širom sveta", pogotovo onim koje su normalizovale odnose sa Izraelom ili to planiraju. Reč je o (ne baš) suptilnoj kritici Saudijske Arabije, za koju se već neko vreme spekuliše da pregovara sa SAD i Izraelom o potencijalom sporazumu o normalizaciji odnosa sa Jerusalimom.

Šta se to kuva na Zapadnoj obali: Da li se Palestina nalazi pred novim ustankom?

Napad Hamasa naišao je na pozitivne reakcije i u Teheranu.  

"Podržavamo tu operaciju. Stajaćemo rame uz rame do potpunog oslobođenja Palestine i Jerusalima baš kao što iza njih stoje i velikomučenici kao što je Kasem Sulejmani", rekao je savetnik iranskog vrhovnog vođe Rahim Safavi. U isto vreme, izraelski ambasador u Moskvi Aleksadar Ben Cvi rekao je da "Izrael smatra Iran odgovornim za akcije Hamasa".

Napad Hamasa na Izrael – zašto baš sad?

Pitanja koja od jutros lebde u vazduhu je zašto se Hamas odlučio za toliko masovan i brutalan napad, i zbog čega se dogodio upravo sad?

Jasno je da palestinski militanti nemaju kapaciteta da ispune svoj konačni cilj – uništenje Države Izrael – ali i da će izraelski odgovor na ovakvu provokaciju biti brutalan. Nepisano je pravilo da Palestinci u manje-više svakom okršaju sa IDF-om izvuku deblji kraj, a to će se najverovatnije dogoditi i ovog puta.

Ključ bi mogao da bude proces normalizacije odnosa Izraela i čitavog niza arapskih zemalja, koji je poslednjih godina postao jedan od prioriteta američke spoljne politike na Bliskom istoku. Do 2020. godine, samo dve Arapske zemlje su zvanično priznavale izraelsku državnost: Egipat i Jordan. Situacija se promenila kada su u septembru te godine, uz posredstvo američkog predsednika Donalda Trampa, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein normalizovali odnose sa Izraelom. Njima su se uskoro priključili i Maroko i Sudan.

SAD su nastavile sa sličnom bliskoistočnom politikom i nakon što je u Belu kuću došao aktuelni predsednik Džozef Bajden, koji i danas pokušava da "nadgradi" ono što je njegov prethodnik započeo i da "Avramovim sporazumima" doda i najznačajniju sunitsku zemlju na Bliskom istoku – Saudijsku Arabiju.

Ipak, pregovori između Rijada, Jerusalima i Vašingtona idu izuzetno sporo, a mnogi zapadni posmatrači sumnjaju da je sporazum tri strane uopšte moguć. Jedna od glavnih prepreka potencijalnog dogovora – položaj Palestinaca.

"Vođstvo Hamasa je reklo da je jedan do ciljeva operacije da pokažu zemljama koje su normalizovale odnose sa Izraelom da je ovo njihov odgovor. Međutim, mislim da je još rano da se kaže šta će se desiti. Ova operacija je počela najambicioznije moguće i činjenica je da Hamas puca iz svog oružja koje ima", zaključuje Peović.

Ukoliko je cilj operacije bilo slanje poruke zemljama koje razmatraju normalizaciju odnosa sa Izraelom i sejanje semena razdora između Zapada i arapskih zemalja - onda bi se moglo reći da je Hamas na dobrom putu da ga ostvari.

Dok su zapadne zemlje redom i bezrezervno pružile podršku Izraelu i optužile Hamas i Palestince za eskalaciju, arapske zemlje su kritikovale Jerusalim i iskoristile priliku da ukažu na težak položaj Palestinaca u pojasu Gaze i Zapadnoj obali.

Saudijska Arabija - zemlja koja je navodno najbliže normalizaciji odnosa sa Izraelom - pozvala je na "momentalni prekid eskalacije", ali je i podsetila da su "više puta upozoravali na posledice pogoršavanja situacije na okupiranim teritorijama", kao i da se Palestincima sistemski krše ljudska prava.

Takav odgovor na brutalan napad Hamasa svakako ne liči na nešto što bi objavila zemlja koja "samo što nije" postigla sporazum sa Izraelom i koja "jedva čeka" da uskoči u neki novi antiiranski savez, kako su se mnogi na Zapadu (do jutros) nadali.