Dan kada su starosedeoci otkrili da su goli: Zašto je problematičan 12. oktobar?

Šta se slavi 12. oktobra?

Da li je danas Dan državnosti Španije, Dan otpora starosedelaca, Dan hispanskog nasleđa, Dan kulturne raznolikosti ili možda Kolumbov dan?

Širom Latinske Amerike, Sjedinjenih Američkih država i na Iberijskom poluostrvu, na današnji dan se obeležavanju istog događaja iz 15. veka pristupa potpuno drugačije.

Dok neki danas povodom dana kada se italijanski istraživač Kristofer Kolumbo iskrcao na obale Novog sveta proslavljaju "otkriće" američkog kontinenta, početak nove ere evropske ekspanzije i "susret dva sveta i mešanje kultura", drugima je današnji datum simbol otpora, dekolonizacije i sećanja na zločine kolonizatora i genocid u kome je tokom godina stradalo i do 60 miliona njihovih predaka. 

"Vesternizacija Amerike više nije stvar na koju treba biti ponosan"

"Na današnji dan, samo 1492. godine, stanovnici našeg kontinenta su otkrili da su Indijanci; da žive u Americi; da su goli; da moraju da budu poslušni kralju i kraljici iz drugog sveta; da postoje Bog i raj", rekao je svojevremeno ovim povodom poznati urugvajski pisac i novinar Eduardo Galeano.

Kolumbov dan - 12. oktobar - do kraja 19. veka najčešće se slavio samo u katoličkim enklavama na Istočnoj obali, ali je kasnije pojačanom italijanskom imigracijom rasprostranjen širom SAD i Latinske Amerike. Američki predsednik Frenklin D. Ruzavelt je taj datum 1934. godine proglasio za državni praznik, a američki Kongres je 1971. godine odredio da će se godišnjica slaviti drugog ponedeljka oktobra.

Međutim, kako piše španski "Pais", koncept slavljenja hispanizma i Kolumba je 1992. godine počeo da se raspada. 

"Zašto se kaže da je Kolumbo otkrio Ameriku? Zar je nisu mnogo ranije otkrili sami starosedeoci koji su ga milenijumima naseljavali i stvarali kulture poput majanske i Carstva Inka? Kako možemo da govorimo o otkriću kada Kolumbo nikada nije osvestio na koju je zemlju došao?", pisao je tada antropolog, istoričar i bivši stalni predstavnik Meksika pri Unesku Migel Leon-Portilja.

Vesternizacija Amerike prestala je da bude stvar na koju treba biti ponosan, a istraživači su sve češće u fokus stavljali invaziju na američku teritoriju i genocid nad starosedelačkim narodima. Hrišćanstvo se takođe sve češće smatra za nametnuto verovanje koje je uništilo lokalne religije, sa setom primećuje španski list.

Heroj jednih - zločinac drugih

Kolumbo je tokom boravka u Americi, podseća Si-En-En na španskom, izrabljivao i prodavao domoroce kao robove u Španiji, a mnogi su umirali u putu. Svi oni koji nisu prodati u ropstvo bili su primorani da traže zlato u rudnicima i rade na plantažama, a sve u korist španske krune.

Kolumbo se kao guverner brutalno ophodio prema stanovnicima današnje  Dominikanske Republike, otkrili su španski istoričari 2005. godine. 

Na primer, na nemire i pobune domorodaca Kolumbo je odgovorio okrutnim obračunom u kojem su mnogi neistomišljenici ubijeni. U pokušaju da odvrati dalju pobunu, Kolumbo je naredio da se njihovim raskomadanim telima paradira ulicama.

Posebno je surovo bilo izazivanje brojnih epidemija donošenjem virusa iz Evrope kojima je stanovništvo Novog sveta desetkovano, a danas se neretko govori i o seksualnom nasilju nad ženama i devojčicama koje je sprovodila Kolumbova posada.

Danas se, zbog mračne prošlosti kojoj se tek sada poklanja pažnja, u mnogim američkim gradovima i lationameričkim državama umesto Kolumbovog dana slavi Dan starosedelačkih naroda, a spomenici Kolumbu se uklanjaju. 

U Meksiku je tako 2020. godine čuvenu bronzanu statuu osvajača zamenila statua domorodačke žene. U sličnom ključu je i u Argentini spomenik Kolumbu sklonjen, a na njegovo mesto je postavljena figura žene koja se borila protiv španske okupacije, heroine Huane Asurdulj de Padilje.