"Fajnenšel tajms": Koliko Ukrajina još može da izdrži bez pomoći Zapada?

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u sedištu NATO-a ponovo izrazio zabrinutost zbog sve manje podrške saveznika, kojoj se suprotstavljaju republikanci u Vašingtonu, i preusmeravanja pažnje zapadnih zemalja na rat Izraela protiv Hamasa, izveštava "Fajnenšel tajms".

S obzirom da raspolažu većim zalihama i većim industrijskim kapacitetima, SAD su do sada igrale ključnu ulogu u snabdevanju Ukrajine savremenim oružjem, a posebno artiljerijskom municijom i sredstvima za protivvazdušnu odbranu.

Uprkos nedavnoj blokadi finansiranja Ukrajine, koju su predvodili republikanci, administracija Džozefa Bajdena obećala je da će podržavati Kijev "koliko god bude potrebno". Ali, čak i nekoliko nedelja zastoja moglo bi loše da utiče na konflikt u Ukrajini.

Na drugoj strani je Rusija...

Na sastanku ministara odbrane u Briselu, Zelenski je pokušao da objasni da nije u pitanju samo sudbina ukrajinske kontraofanzive: "Protivofanziva je jedan pravac, ali mi moramo i da se branimo, jer je na drugoj strani Rusija."

Direktor programa za Evropu u Centru za strateške i međunarodne studije Maks Bergman smatra da će odluka republikanaca uticati na stanje na bojnom polju, ali da se to neće osetiti odmah:

"Za nekoliko nedelja, ako se ništa ne promeni u Kongresu, to će sigurno uticati na odluke Ukrajine na bojnom polju. A potom će uticati i na planove Kijeva na zimu i u proleće."

"S obzirom na neizvesnost oko stanja američkih vojnih zaliha, neizbežno je da Ukrajina preispita svoju taktiku i strategiju", smatra bivši general-major australijske vojske Mik Rajan. "U tom slučaju, vrhovni komandant Ukrajine Valerij Zalužni bi imao vremena da se pripremi za najgori scenario."

Vašington je planirao isporuke opreme i municije do 1. januara 2024. godine. Još 9,4 milijarde dolara potrošeno je na ugovore o nabavci za Ukrajinu u okviru Inicijative za pomoć i bezbednost Ukrajine, uglavnom na artiljerijsku municiju, presretače protivvazdušne odbrane, precizne rakete dugog dometa i oklopna vozila.

Međutim, u tom fondu više nema novca, sve dok Kongres ne odobri nova izdvajanja, a to bi moglo uticati na dugoročno planiranje, saopštili su zvaničnici odbrane.

Nazire se dno bureta

Rat između Izraela i Hamasa mogao bi da se pokaže kao veliki problem za Kijev, uključujući i isporuke artiljerijske municije.

Neki američki zvaničnici smatraju su da se to neće odmah dogoditi, jer su SAD već obezbedile 3,8 milijardi dolara pomoći Izraelu. Izraelu su trenutno potrebni presretači za PVO sistem "gvozdena kupola", a to je sistem kojim Ukrajina ne raspolaže.

Američki sekretar za odbranu Loj Ostin je u sredu obećao pomoć i Kijevu i Tel Avivu: "Možemo da uradimo oboje i uradićemo oboje."

Zvaničnici Bele kuće i lideri Kongresa već razmatraju mogućnost da Kongresu podnesu zahtev za finansiranje i Izraela i Ukrajine. Međutim, to nije sigurno. Ukrajinska vojska bi, očekujući prestanak finansiranja, mogla da smanji upotrebu municije i naoružanja koje joj isporučuju SAD.

"Ono što će se neminovno dogoditi je racionalizacija pomoći", smatra Dejra Mezikot, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

S obzirom na snažna utvrđenja ruske vojske, duboka minska polja i jake napade bespilotnim letelicama, ukrajinska kontraofanziva se zasniva na ideji masovnog korišćenja artiljerije. U tom cilju, Ukrajina trenutno troši 6.000 do 7.000 artiljerijskih zrna dnevno.

Zalihe američke artiljerijske municije su pri kraju, što je primoralo Vašington da pošalje kontroverznu kasetnu municiju u Ukrajinu. SAD nameravaju da povećaju svoj kapacitet proizvodnje granata od 155 milimetara, sa 28.000 granata ove godine, na 60.000 sledeće godine i na 100.000 do leta 2025.

EU bi teoretski mogla da popuni prazninu u finansijskoj i ekonomskoj pomoći Ukrajini, ali sa naoružanjem stvari stoje drugačije.

Ubrzo nakon što je izbio sukob u Ukrajini, evropske zemlje su iscrple svoje ionako male zalihe. Rob Bauer, holandski admiral koji je predsedavajući NATO-ovog vojnog komiteta, izjavio je prošle nedelje na Varšavskom bezbednosnom forumu da se "u Evropi sada može videti dno bureta."

Ukrajina kritično zavisi od pomoći Zapada

EU je u međuvremenu izdvojila tri milijarde evra za obezbeđivanje granata za Ukrajinu i za popunjavanje sopstvenih zaliha. Jedan visoki evropski zvaničnik je saopštio da je EU na pravom putu da postigne ovaj cilj i da Ukrajini pošalje milion artiljerijskih granata ove godine, mada je nejasno da li su to granate koje proizvode same evropske zemlje.

Ako Ukrajinci ne budu uvereni da će se nastaviti snabdevanje granatama ili kasetnom municijom, oni će morati da se povuku na položaje koje će moći lakše da se brane.

Slično je i sa protivvazdušnom odbranom, koja će ove zime biti testirana do krajnjih granica mogućnosti, jer se očekuje da će ove zime Rusija pojačati napade na kritičnu infrastrukturu Ukrajine.

Nemačka je u utorak najavila da će poslati Ukrajini drugi sistem "patriot", koji je proizveden u SAD i peti IRIS-T sistem nemačke proizvodnje. Ali, Kijev se i dalje oslanja na američke presretače za najveći deo svojih baterija za protivvazdušnu odbranu.

Ministri NATO-a tvrde da Ukrajina treba da se okrene ka domaćoj proizvodnji. Međutim, za razvoj domaće proizvodnje potrebno je vreme koje sada kritično nedostaje Kijevu.

"Ukrajina je kritično zavisna od spoljne podrške, a zapadna pomoć nam je sada neophodna", priznao je direktor Centra "Razumkov" u Kijevu Aleksej Melnik.