Iran uči Rusiju kako da izbegne sankcije

Islamska Republika godinama frustrira Sjedinjene Američke Države kojepokušavaju na sve načine  da izoluju i unište ekonomiju zemlje. Uspeh Irana krije se u paralelnom svetu lažnih kompanija i stranih banaka, uključujući i finansijske institucije sa sedištima u Evropi i SAD koje Teheran koristi kako bi izbegao međunarodne kontrole i poslovao u inostranstvu, piše "Politiko".

Kako Zapad pokušava da izoluje Rusiju zbog njene vojne operacije u Ukrajini, Iran koji, prema pisanju američkih medija, Rusiju snabdeva oružjem, sada nudi i svoje iskustvo u "umetnosti izbegavanja sankcija".

Zapadne diplomate koje su želele da ostanu anonimne rekle su portalu da te "lekcije" potvrđuju nedavni sastanci ruskih i iranskih zvaničnika.

Ako Moskva savlada iranski sistem, to će ublažiti udarac sankcija, naročito u naftnom i gasnom sektoru koji su kičma ruske ekonomije.

Diplomate tvrde da su zapadne banke poput nemačke "Dojče banke" i "Komercbanke" i američkog "Sitigrupa" pomogle Iranu da zarađuje od izvoza svojih sirovina tajnim putevima i upozoravaju da sada postoji rizik da iste banke tako pomognu i Rusiji.

Iran ima višedecenijsko iskustvo u izbegavanju američkih sankcija koje je naročito "obogatio" kada je tadašnji američki predsednik Donald Tramp povukao SAD iz nuklearnog dogovora i ponovo uveo sankcije zemlji uprkos protivljenju EU.

Iran je otišao "u podzemlje" i uz pomoć lažnih kompanija, finansijskih institucija i stranih banaka Teheranu godišnje od prodaje nafte i drugih sirovina stiže desetine milijardi dolara.

Iako su inflacija i nezaposlenost u Iranu visoke, što su faktori koji su doprineli nedavnim nemirima, mada ne i jedini razlog, njegova ekonomija je nedavno pokazala znake života, sa rastom od više od četiri odsto samo u poslednjoj fiskalnoj godini, pokazali su podaci Svetske banke.

Dok se iranski izvoz nafte otprilike prepolovio pod sankcijama na oko milion barela dnevno, zemlja je održala robusnu trgovinu u drugim oblastima, kao što su petrohemija i metali. Iranska nafta je privlačna Kini, uglavnom zato što je relativno jeftina, a nezakonita priroda sankcionisane iranske sirove nafte znači da se prodaje po nižim cenama u odnosu na tržišne.

U čemu je tajna vešto ispletene iranske mreže? Roba se izvozi i prodaje preko lažnih, stranih kompanija i međunarodnih banaka za koje nema dokaza da znaju da je reč o iranskim firmama, tako da ispada da nijedan dolar ne ulazi u zvanični bankarski sistem zemlje već su to "prihodi" tih kompanija.

U transakcije su najčešće uključene iste kompanije i banke sa sedištem u Kini, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Indiji, a njihova vrednost ide od nekoliko hiljada do nekoliko miliona dolara. Neimenovane diplomate tvrde da veliki deo odlazi u UAE i trgovinsku kompaniju "Hua Gong trejding" iz Hongkonga, ali dokazi za to ne postoje.

Deo krivice leži, ocenjuje briselski portal, i u očiglednoj nezaintereovanosti EU (koja je inače ukinula sankcije Iranu na osnovu nuklearnog dogovora 2015. godine, mada ograničenja za banke i dalje postoje iz straha od američkih sankcija) da primeljuje svoja pravila i regulative o borbi protiv pranja novca.

Dok se to ne dogodi, kažu zapadne diplomate, Iran će nastaviti da koristi evropsku finansijsku infrastrukturu bez straha, što je primer za koji kažu da će i Rusija slediti.

"Ovo nije rupa u zidu", rekao je jedan od zvaničnika. "Nema zida."