Svet
Otvorena strateška autonomija: Evropa želi da bude spremna za najgore
EU razvija koncept "otvorene strateške autonomije" da bi opstala i napredovala u sve neizvesnijem svetu
Evropska unija opterećena je jadom i čemerom - od sukoba na svom pragu preko inflacije i klimatske krize do političke neizvesnosti u SAD i rivalstva sa Kinom - i prečesto je zaokupljena događajima, zbog čega je zadatak bolje pripreme za najgore još hitniji.
Dok su se evropski lideri borili sa političkim požarima na svom neformalnom samitu prošle nedelje u Granadi, nesvesni da će palestinski militanti dan kasnije pokrenuti razorni napad na Izrael, tiho su započeli debatu o strateškom planiranju.
U ovoj fazi, u velikoj meri još samo misaonog eksperimenta, koncept "otvorene strateške autonomije" zagovara Španija, aktuelni predsedavajući Saveta EU. Ideja odražava promenu prioriteta u sve neizvesnijem svetu i odstupanje od zelenih i digitalnih tranzicija koje su dominirale dnevnim redom poslednjih godina, piše "Politiko".
Da bi ojačali koncept, zagovornici pozivaju da se u sledećoj Evropskoj komisiji formira mesto komesara odgovornog za otvorenu stratešku autonomiju. Čak se priča da bi Tijeri Breton, dinamični francuski komesar zadužen za unutrašnje tržište EU, mogao biti čovek za taj posao.
Breton je svakako entuzijastičan pobornik koncepta. Ali takođe nije tajna da on lobira da dobije mesto šefa Komisije.
Neupućenima, koncept otvorene strateške autonomije zvuči kao oksimoron – što upravo i jeste.
Posle hiperglobalizovanih ranih 2000-ih, poverenje u liberalizam je počelo da erodira. Zatim su trgovinski ratovi iz Trampove ere, pandemija kovid-19 i sukob u Ukrajini razotkrili ekonomsko oslanjanje Evrope na moćne zemlje koje su ili latentni ili otvoreni strateški rivali.
Otvorena strateška autonomija je zamišljena da zaštiti ekonomsku bezbednost EU, a da pritom ostane međunarodni igrač. Drugim rečima, to znači "multilateralno sarađivati gde god možemo, delovati autonomno gde god moramo". Odnosno, navodi "Politiko", to je prihvatanje da politika velikih sila sada dominira ekonomijom.
Ovo takođe znači da je otvorena strateška autonomija poput plastelina - pošto koncept počiva na nekoj vrsti klizne skale otvorenosti i zaštite, zemlje i lideri mogu da ga razvuku kako im odgovara.
U suštini, veliki pritisak španskog predsedništva se odnosi na obezbeđivanje liberalne alternative (francuskom) protekcionizmu.
Ono što još nije jasno je obim ideje: da li je to uzak koncept koji može, na primer, da vodi trgovinske pregovore? Ili bi trebalo da opremi EU da se zaštiti od geopolitičkih rizika prvog reda, kao što je eventualna kineska invazija na Tajvan?
Otvoreni pritisak na stratešku autonomiju odnosi se na suprotstavljanje unutrašnjem zaokretu koji se svodio na smanjenje zavisnosti od drugih zemalja.
"Nedostaje nam uravnoteženija strategija koja je okrenuta budućnosti", rekao je neimenovani španski zvaničnik. U ovoj Evropi budućnosti, blok bi trebalo da se fokusira na podršku vrhunskim kompanijama u svemu, od hrane do zelene energije, zdravlja i tehnologije.
Jedna od živopisnijih ideja uključuje povećanje proteina na bazi algi, insekata i mikroba za hranjenje evropske stoke - umesto da ih hrani američkom sojom.
Brisel bi takođe trebalo da potpiše trgovinske sporazume, poveća budžete za istraživanje i razvoj, smanji birokratiju, spreči trke državne pomoći između zemalja EU, stvori strateške zalihe ključnih sirovina širom EU i više reciklira.
Eksperti vide španski pristup kao pokušaj da se uravnoteži defanzivna trgovinska politika EU u poslednjih nekoliko godina, uključujući nedavnu strategiju ekonomske bezbednosti.
Za slobodne trgovce, ovaj liberalni ukus nudi potrebni odmor od neplodnih poslednjih godina, kada je trgovinskih sporazuma bilo malo.
"Kompanijama je potrebna podrška u vidu pouzdanih trgovinskih pravila i regulatornog okruženja sa malo birokratije, kako bi bolje diversifikovali prodaju i izvore snabdevanja – drugim rečima, da bi mogli da se uključe u smanjenje rizika, na koje takođe pozivaju kreatori politike", rekao je Voker Trejer iz Udruženja nemačkih industrijskih i privrednih komora.
Glavni test otvorenosti biće da li će EU uspeti da zaključi dugo očekivani trgovinski sporazum sa blokom Merkosura - koji obuhvata Brazil, Argentinu, Urugvaj i Paragvaj. Francuska vlada se usprotivila paktu i bila je ključna u pozivanju na dodatne mere zaštite životne sredine koje su zaustavile konačni sporazum.
Sa evropskim izborima i imenovanjem nove Komisije koji se naziru sledeće godine, (Pandorina) kutija ideja je otvorena za ključne kandidate. Neke zemlje čak pominju ideju da potpredsednik Komisije bude zadužen za otvorenu stratešku autonomiju.
"Odgovornost vođenja otvorene strateške autonomije Unije treba eksplicitno da bude uključena u portfelj izvršnog potpredsednika", smatraju Holandija, Belgija, Finska, Portugal i Slovačka.
A sa šefom industrije Bretonom u trci za glavni posao u Briselu, čini se da je portfelj skrojen za energičnog Francuza, koji je već pokrenuo zakone o kritičnim sirovinama, mikročipovima i odbrambenoj industriji i tražio da EU poveća sopstvenu proizvodnju vakcine tokom pandemije, zaključuje "Politiko".
