Zašto puca Šengen: I za to im krivi Rusi? (GRAFIKA)

Od slobode kretanja ljudi i robe zagarantovanih Šengenskim sporazumom, polako ali sigurno, ostaje samo lepa uspomena, budući da je poslednja u nizu zemalja koje su najavile uvođenje graničnih kontrola, upravo Slovenija koja je ranije najglasnije kritikovala postavljanje policijskih provera na unutrašnjim granicama između država.

Ministar unutarašnjih poslova Slovenije Boštjan Poklukar potvrdio je da će Slovenija suspendovati Šengenski sporazum i da će uvesti kontrole na granici sa Hrvatskom i Mađarskom.

Mere kontrole počinju od subote i trajaće 10 dana, sa mogućnošću da taj rok bude produžen.

"Radi se o tome da će i Italija prema Sloveniji uvesti privremenu graničnu kontrolu na unutrašnjim granicama, a isto će Slovenija primeniti prema Hrvatskoj. O tome sam juče razgovarao sa slovenačkim premijerom Golobom, jutros je ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović razgovarao sa slovenačkim kolegom. Povod za razgovore bila je najava Italije prema Sloveniji, i to zbog povećanih mera zbog terorističkih pretnji u Evropi. Odluka Italije stupa na snagu 21. oktobra na rok od 10 dana”, rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković.

Šengenski prostor čini 26 država, uz 22 članice EU, tu su još Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn, ali i Hrvatska koja se ovoj zoni krajem prošle godine.

Od svih ovih zemalja čak njih devet trenutno primenjuje nadzor nad unutrašnjim granicama, uz Sloveniju koja će biti deseta.

Države kod kojih u ovom trenutku sloboda kretanja nije toliko "šengenski" slobodna jesu Italija, Austrija, Nemačka, Norveška, Češka, Slovačka, Švedska, Francuska i Danska.

"Ovaj teroristički napad Hamasa na Izrael pokazuje posledice u Evropi. To se videlo u nastupima evropskih čelnika. Podsećam da smo i mi, naše sigurnosne službe, u situaciji da s pažnjom pratimo stanje. Hrvatska i Slovenija imaju zajednički cilj sprečavanja nezakonitih migracija", tvrdi Plenković.

On ovu meru smatra privremenom, i naziva je "poslednjom merom".        

"Treba uzeti u obzir učinak na slobodno kretanje osoba i roba. Pre odluke uvođenja nadzora granica država se mora konsultovati sa susednim državama", rekao je Plenković.

Ovih dana je, domino efekat, čini se, pokrenula Poljska, uvodeći kontrolu granice sa Slovačkom. Onda je, da se migranti ne bi prelili na njen prag, isto uradila Češka, a zatim, brže bolje i Austrija.

Pre Slovenije i Italije granične kontrole uvela je prošle sedmice i  Nemačka. Ona će nadzor sprovoditi na granicama sa Poljskom, Češkom i Švajcarskom, što je korak dalje od njenog prošlomesečnog poteza kada je ojačala kontrolu na istočnoj granici.

Uprkos tome što je ovaj postupak zapravo kršenje osnovnih postulata Šengenskog sporazuma, koji podrazumeva slobodu kretanja ljudi i robe preko granica, Berlin takve sistematske provere još od 2015. godine sprovodi na granici sa Austrijom.

Pozivajući se na zabrinutost oko migracija i terorizma, i Austrija, Norveška, Švedska, Danska i Francuska su kontinuirano održavale granične kontrole otkako su raseljena lica počela da pristižu u Evropu u većem broju.

Na internet stranici Evropske komisije, zanimljivo je pogledati opravdanja pod kojima države ovih dana suspenduju Šengen. Za to što njihova slobodna zona puca, krivi su (opet) i Rusi.

Od Nemaca koji to pravdaju (između ostalog) "agresivnim ratom Rusije protiv Ukrajine", preko država koje kao glavni razlog navode migrante i terorističke pretnje, pa sve do Norvežana koji granične kontrole uvode i zbog "pretnje ruske obaveštajne službe" - vidi se kako države znaju da budu kreativne kad im zatreba razlog da kontrolišu putnike.

Čini se da su države članice Šengena prinuđene da biraju između slobode kretanja, ili unutrašnje bezbednosti. Uprkos tvrdnjama o jedinstvu bloka, jasno je koja opcija preovlađuje.

Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da evropska otvorena Šengenska zona neće opstati ako spoljne granice EU ne budu bolje zaštićene od neželjene imigracije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će novi migracioni pakt bloka pomoći u sprečavanju takvih situacija u budućnosti.

Oko novog pakta provizorno se usaglasila većina zemalja EU i sada se dalje pregovara sa Evropskim parlamentom, a zvaničnici se nadaju konačnom dogovoru ove godine.

Prema nacrtu predloga, ukoliko postoje opravdani razlozi kontrole u slučaju "utvrđene i neposredne" pretnje od terorizma i maksimalno vreme za pooštravanje nadzora je osam meseci. Ako pretnja i dalje postoji, ministri vlade EU mogu odobriti produženje.

Druga predložena mera je da se pooštre kontrole u ​​nekim zemljama EU "kada Komisija dobije obaveštenja o posebno ozbiljnoj pretnji koja istovremeno pogađa većinu zemalja, u periodu do dve godine".

"Zaštita šengenske zone slobodnog kretanja i onoga što ona predstavlja za 450 miliona Evropljana je u srcu ovog izveštaja. Pregovori su bili teški, ali ja sam oduševljena što smo uspeli da sačuvamo suštinu jednog od najvećih dostignuća Evropske unije", rekla je  francuska poslanica Evroparlamenta Silvi Gijom.

U međuvremenu, u Francuskoj koja muku muči sa neredima širom zemlje, sve su glasniji pobornici ideje da ova država potpuno izađe iz Šengena.

Slovaci traže da vlada postupi na isti način i skroz zatvori granicu sa južnim susedom Mađarskom, koja je takođe članica Šengena.

Suštinu današnjeg Šengenskog sporazuma možda je najbolje definisao hrvatski predsednik Zoran Milanović, poručujući da Evrope bez granica nema.

"A sada vidimo da nema Evrope bez granica. Postoji Evropa bez graničnih kontrola pa se onda opet uvedu. Granica nije šala...", upozorio je Milanović.