Borelj: Izrael ima pravo da se brani, ali svako pravo ima svoje granice

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Žozep Borelj osudio je napad palestinske militantne grupe Hamas na Izrael, ali je takođe osudio i stradanje civila u Pojasu Gaze, kojih je bilo više od 3.000.

Borelj je istakao Izrael ima pravo da se brani od napada, ali i dodao da svako pravo ima granice i da bi granica u ovom slučaju trebalo da bude međunarodno humanitarno pravo.

"Izrael, naravno, ima pravo da se brani, uvek je imao to pravo, kao i svako ko je napadnut na tako brutalan način. Ali, mislim da se svi možemo složiti da pravo na odbranu, kao i sva prava, ima granice. A u ovom slučaju, granice postavlja međunarodno pravo, a posebno, međunarodno humanitarno pravo", rekao je Borelj.

On je tokom obraćanja pred Evropskim parlamentom naglasio da "otvoreno govoriti o jednoj tragediji ne treba da nas spreči da otvoreno govorimo o drugoj".

"Izražavanje saosećanja sa mrtvima, žrtvama terorističkih napada, ne treba da nas spreči i ne sprečava nas, da izrazimo saosećanje i sa drugim žrtvama'', rekao je Borelj.

Šef evropske diplomatije je potom naveo četiri tačke na kojima, kako je ocenio, EU treba da gradi svoj odgovor na situaciju u Gazi.

"U ovim tragičnim trenucima, mislim da EU mora da bazira svoj odgovor na četiri principa: postojanosti, humanosti, doslednosti i proaktivnom političkom pristupu ovom sukobu", rekao je Borelj i dodao da princip postojanosti podrazumeva osudu Hamasa, ali da ne treba sve stanovnike Gaze smatrati odgovornim za terorističke akcije.

Istakao je da biti postojan znači i pozivati na oslobađanje talaca.

"To me dovodi do principa humanosti. Ratovi imaju pravila koja su postavljena u međunarodnom pravu. I to smo rekli u više navrata kada smo govorili o drugim sukobima: uskraćivanje osnovnih zaliha ljudima i isključivanje vode nije u skladu sa ratnim pravom. Gaza trenutno nema više vode. A ima više od 3.000 mrtvih, od kojih su četvrtina deca. Ne možemo sve u Gazi da učinimo odgovornima za zločinačke akcije Hamasa", rekao je Borelj.

Govoreći o principu doslednosti, on je naveo da "svi mogu da se slože" da se od svih strana traži da poštuju međunarodno i humanitarno pravo.

"Moramo to da učinimo tako da akcije država članica budu dosledne zajedničkim akcijama EU, kao i da politike EU budu takođe dosledne. Ovo postavlja pitanje pomoći palestinskim vlastima i pitanje humanitarne podrške žrtvama u Gazi. Odluka predsednice Komisije Ursule fon der Lajen da utrostruči našu humanitarnu pomoć je dobar primer ove političke doslednosti", rekao je Borelj, a prenosi Demostat.

Borelj je naveo je da je potrebno da se zaustavi bombardovanje infrastrukture u blizini graničnog prelaza Rafa između Egipta i Gaze, kako bi humanitarna pomoć mogla da stigne do Gaze.

Kao četvrti princip, on je naveo "proaktivan pristup rešavanju sukoba", i istakao da ako se ne zaustavi ciklus nasilja, može doći do novih sukoba u budućnosti.

"U međunarodnoj zajednici, čiji smo deo, priznajemo da nismo uradili sve što je trebalo da u potpunosti primenimo Sporazum iz Osla, koji je sada star 30 godina. Svaki dan pozivamo na rešenje ali kao što mi je palestinski predstavnik rekao u Ujedinjenim nacijama tokom Generalne skupštine: 'Ali, osim što pozivate na to, šta vi zapravo radite da biste ga dobili?'", rekao je Borelj.

On je naveo da se od Osla broj izraelskih doseljenika i okupiranih teritorija utrostručio, dok je teritorija koja čini moguću palestinsku državu smanjena i, kako je istakao, "ponovo isparčana u lavirint oblasti koje nisu međusobno povezane".

Borelj je ocenio da nije dovoljno normalizovati odnose Izraela sa arapskim zemljama i dodao da je EU vodila razgovore sa Jordanom, Egiptom, Arapskom ligom i Saudijskom Arabijom o ponovnom pokretanju procesa koji može dovesti do ovog rešenja sa dve države.

On je naglasio da se postojeći sukob polako pretvara u sukob "između muslimanskog i hrišćanskog sveta", što ne bi smelo da se dozvoli.