"Fajnenšel tajms": Rat Izraela i Hamasa pokazao obim evropske nemoći

Na Džozefa Bajdena je palo da javno artikuliše privatne strahove mnogih evropskih lidera. Nacionalni bes, primetio je američki predsednik posle razgovora u Tel Avivu sa Benjaminom Netanijahuom, potpuno je opravdan, ali Izrael ne bi trebalo da ponovi grešku Amerikanaca posle 11. septembra dopuštajući emocijama da vladaju odgovorom, piše "Fajnenšel tajms".

Užas među Evropljanima zbog Hamasovog napada na Izrael je uočljiv. Nemački kancelar Olaf Šolc i britanski premijer takođe su otputovali u Izrael kako bi pokazali solidarnost sa Netanijahuom. Ipak, sve veći broj palestinskih civilnih žrtava doveo je do javne osude koju je pridružila privatna konsternacija, navodi portal.

Izrael, svi se slažu, ima pravo da se brani. Hamas mora da oslobodi taoce koje je uzeo u Gazi. Ali snaga i obim izraelske odmazde? Kada će odlučnost da se "uništi" Hamas postati u neselektivno nasilje nad zarobljenim Palestincima?

Kada evropski lideri dodaju "objašnjenje" svojim izjavama o postojanoj podršci Izraelu govoreći da se mora dati sve od sebe da se izbegnu civilne žrtve, i dalje se ne zna gde se povlači granica između  samoodbrane i osvete. Kada Rusija prekida snabdevanje energentima ukrajinskim gradovima, Moskvu optužuju za ratne zločine. Izrael je prekinuo dotok vode, goriva i struje Gazi, podseća "Fajnenšel tajms".

Solidarnost sa Izraelom se bori sa kaleidoskopom strahova ukorenjenih u sebičnim impulsima, navodi kolumnista "Fajnenšel tajmsa". Jedna velika briga je da će rat biti iskra za širi regionalni požar — sa neizbežnim efektima prelivanja u Evropu. Iran, koji finansira Hamas i Hezbolah u Libanu, vaga svoje opcije. Netanijahu nije krio da želi da uvuče SAD u vojnu konfrontaciju kako bi uništio nuklearne ambicije Teherana.

Šef britanske službe bezbednosti MI5 Ken Mekalum upozorava da bi sukob mogao biti katalizator islamističkog terorizma. Drugi špijuni brinu da će rat na Bliskom istoku istovremeno podstaći i antisemitizam i islamofobiju.

Velike ulične demonstracije u evropskim gradovima kojim se poziva na uzdržanost Izraela ukazuju na rastuće nezadovoljstvo među muslimanskim stanovništvom na kontinentu.

Novi talas izbeglica bio bi poklon krajnje desnim populistima, navodi "Fajnenšel tajms" i dodaje da su u ovom trenutku diplomate zabrinute šta će biti sa naporima da se dobije podrška takozvanog Globalnog juga protiv Rusije u Ukrajini, ako se podrška Izraelu pretvori u ravnodušnost prema sudbini Palestinaca? Što je Gaza duže pod opsadom i bombardovanjem, to je teže suprotstaviti se optužbama za dvostruke standarde, navodi FT.

Nigde se ovi stresovi i tenzije ne osećaju tako oštro kao u Nemačkoj, gde je podrška državi Izrael zacementirana Holokaustom. Nemačka, uporno govore lokalni političari, nikada ne može da zaboravi istorijske činjenice. U Berlinu kreatori politike strahuju da je nemačka krivica za Holokaust ispisala blanko ček za Netanijahuovu težnju za osvetom.

Postoje i konkurentni politički pravci. Drugi svetski rat zaveštao je Nemačkoj još jedan impuls — težnju za humanitarnošću i rešavanjem sukoba. Biće teško to odbaciti kako žrtve u Gazi rastu. U Nemačkoj živi znatan broj građana muslimanskog nasleđa. Stotine hiljada stiglo je iz Sirije pre samo osam godina. Sa druge strane, desničarska Alternativa za Nemačku je u usponu, što bi moglo da rasplamsa plamen ksenofobije.

Duboka istina iza ovih sukobljenih strepnji je da je Evropa nemoćna. Evropske vlade su nekada mogle da tvrde da su igrači na Bliskom istoku. Venecijanska deklaracija iz 1980. nametnula je ritam priznavanja palestinskog prava na državnost. Ako su SAD posle toga preuzele vođstvo, Evropa je imala glas i uticaj u oblikovanju događaja.

Neuspeh sporazuma iz Osla i "mape puta" za palestinsku državu iz 2003. označili su prekretnicu. A od 2009. Netanijahu je nastojao da uništi sve izglede za rešenje dve države širenjem naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. Američko i arapsko pristajanje na njegovu taktiku uništavanja dovelo je do toga da se Evropa povukla na marginu. Evropske vlade su pristale na zabludu da će Palestinci pristati da ih doseljenici potiskuju u ćoškove Zapadne obale i da ih zadrže u Gazi doklegod pomoć nastavlja da pristiže.

Kako se ispostavilo, Netanijahuovo samozadovoljstvo ostavilo je Izrael ranjivim. Zidovi i ograde davali su samo iluziju sigurnosti. I uz svu njegovu sadašnju retoriku o uništavanju Hamasa, još ne postoji vojni put do mira. Za razliku od zgrada u Gazi, palestinska težnja za državnošću ne može se bombardovati u prah. Dugoročna bezbednost Izraela zahteva da ponovo krene putem političkog rešenja. U tome su Evropljani bili u pravu. Šteta što nisu imali hrabrosti za svoja uverenja, zaključuje "Fajnenšel tajms".