Migrantska katastrofa: Koliko stotina "zabranjenih" zona ima u gradovima Evrope

U Švedskoj već postoji 61 "no-go zona od koje je policija odustala", ukazuje u komentaru skorašnjih okršaja propalestinskih demonstranata i policije, uz pitanje da li je za Evropu već "prekasno", Iks profil "Volstrit silver", među čijih su milion pratilaca i Ilon Mask i sin bivšeg predsednika SAD Don Tramp junior.

Neformalno zabranjena predgrađa, tzv. no-go zone su delovi evropskih gradova u kojima muslimanski imigranti čine veliku većinu stanovnika, a od kojih su zvanične vlasti "digle ruke" zbog prekomerne stope kriminala i nasilja i u koje nemuslimanskim građanima, kao ni državnim organima, nije preporučljivo da zalaze.

Postavlja se pitanje - koliko je u Evropi takvih no-go zona, ako ih samo u Švedskoj postoji čak 61? Precizne informacije, nažalost, nema.

U evropskoj javnosti, politički diskurs na ovu temu karakterisala je upadljiva podeljenost — desnica kontinuirano upozorava na ono što vidi kao pretnju zatvorenih muslimanskih zajednica, a levica je uglavnom demantovala postojanje takvih zona.

Dok istina verovatno nije potpuno crno-bela, evropski zvaničnici i mediji su u više navrata potvrdili da zaista postoje zone u kojima je teško sprovoditi zakon i/ili koje su označene kao opasne.

Naš izbor

RT Balkan analiza: Da li će Hamas izazvati građanski rat u Evropi?

U Rojtersovoj analizi okršaja između bandi koji je u jednom naselju švedskog grada Orebro odneo tri mlada života u rasponu od 12 dana tokom avgusta prošle godine, potvrđena je informacija pomenutog profila "Volstrit silver". Britanska agencija, naime, piše da je "to jedna od 61 oblasti u Švedskoj, od kojih sve imaju visok udeo imigranata, koje policija navodi kao rizična područja za rastuće nasilje. Vlada kaže da je kriminal bandi, podstaknut trgovinom drogom, povezan sa slabom integracijom velike švedske imigrantske zajednice."

O neuspehu švedskog društva da u sebe integriše mnoge migrante koji su se tu doselili u protekle dve decenije ranije te godine govorila je i bivša premijerka Magdalena Anderson, koja je rekla da je "segregaciji je dozvoljeno da ode toliko daleko da imamo paralelna društva u Švedskoj".

"Živimo u istoj zemlji, ali u potpuno različitim realnostima. Moraćemo da preispitamo naše prethodne istine i donesemo teške odluke", rekla je Anderson, a preneo "Gardijan" u aprilu prošle godine.

Da strahovi od "paralelnih društava" postoje i u susednoj Danskoj ukazao je i predlog zakona koji je iznelo Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje, a kojim bi se udeo "nezapadnjaka" u naseljima ograničio na 30 odsto.

Postoje li "no-go" zone u Nemačkoj?

Bivši najviši američki diplomata Henri Kisindžer nedavno je uzburkao javnost izjavom da je migraciona politika Nemačke bila "velika greška."

Postojanje "no-go zona" u Nemačkoj potvrdila je i bivša kancelarka Angela Merkel, tokom rasprave o politici nulte tolerancije u pristupu nemačke policije kriminalu.

"Takvih oblasti ima, treba ih nazvati pravim imenom i učiniti nešto po tom pitanju", rekla je Merkelova 2018. godine.

Ukupan broj naselja koje su u Nemačkoj označene kao "no-go" zone je nepoznat. Međutim, policija najmnogoljudnije savezne države Severna Rajna-Vestfalija, na inicijativu partije Alternativa za Nemačku, objavila je spisak od 44 naselja koja su bila označena kao "opasna", a, kako je preneo "Dojče vele", zajednički imenitelj za skoro sva naselja sa spiska bio je visok procenat migranata.

Henri Kisindžer o napadima Hamasa: Nemačka je pogrešila jer je pustila previše stranaca

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova tom prilikom je napomenuo da ta oznaka "opasnosti" ne znači nužno veću opasnost za posetioce, već da policija u njima može vršiti proveru identiteta bez posebnog naloga.

Policiji je dozvoljeno da odredi "opasne zone", ako "činjenice opravdavaju pretpostavku da se na tim lokacijama planiraju određena krivična dela" ili da poznati kriminalci tamo provode vreme, rečeno je nemačkom mediju.

... a u Francuskoj?

Navodne "no-go" zone pokazale su se kao "vruća" tema u Francuskoj, posebno nakon napada na redakciju lista "Šarli Ebdo" u januaru 2015. godine. Američki mediji poput "Foks njuza" i Si-En-Ena kritikovani su zbog izveštavanja o postojanju takvih zona, dok je gradonačelnica Pariza En Hidalgo najavila i tužbu protiv "Foks njuza".

Godinu dana kasnije, međutim, nakon napada molotovljevim koktelom na četiri policajca u blizini Pariza, član sindikata policajaca "Alternativna policija-CFDT" Deni Žakob rekao je za francusku redakciju portala "Lokalac": "Naravno da u Francuskoj postoje zabranjene zone u kojima policija ne može da interveniše i radi svoj posao bezbedno, a isto je i za vatrogasce ili skoro bilo kog predstavnika države."

"Policija ne može da primenjuje zakon u ovim oblastima, ona je napadnuta. Ako policija ne može da radi svoj posao, to je zato što postoje kriminalci i delinkventi koji ne poštuju zakon", dodao je.