Bajden Siju maše belim zastavicama dok prirema naoružavanje Tajvana

Američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, koji već duže vreme ponavlja kako je sa Si Đipingom proveo više vremena nego sa bilo kojim drugim šefom države, snovi su se pretvorili u javu, pa se prvi put otkako je preuzeo dužnost i zvanično rukovao sa vođom Kine.

Dvojica državnika, kako prenosi Si-En-En, sreli su se na marginama samita lidera G20 u Indoneziji.

Bela kuća navela je da se tokom tročasovnog razgovora Bajden usprotivio kineskim "prisilnim i sve agresivnijim akcijama" prema Tajvanu i izrazio zabrinutost za ljudska prava u vezi sa ponašanjem Pekinga u Sinđangu, Tibetu i Hong Kongu.

Dvojica lidera složili su se da "nuklearni rat nikada ne treba voditi" i da se u njemu ne može pobediti, "i podvukli svoje protivljenje upotrebi ili pretnji upotrebe nuklearnog oružja u Ukrajini". 

"Posvećen sam tome da linije komunikacije budu otvorene između vas i mene lično, ali i naše dve vlade. Mislim da kao lideri dve nacije delimo odgovornost da pokažemo da Kina i SAD mogu da se izbore sa razlikama, da spreče da konkurencija pređe u sukob, kao i da pronađu načine da zajedno rade na hitnim, globalnim pitanjima koja zahtevaju našu saradnju", istakao je Bajden.

Američkom predsedniku glavni zadatak na ovom sastanku bio je da spreči dalju eroziju kinesko-američkih odnosa, budući da je nakon kontroverzne posete američke šefice Predstavničkog doma Tajvanu, Kina obustavila saradnju sa SAD u brojnim važnim oblastima, počev od vojnih, pa do pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena. 

A, dok Bajden naizgled pruža ruku pomirenja i pokušava da "izvadi fleke" koje je napravila Pelosijeva i pred Đipingom maše belom zastavicom, u Americi se prema Kini razvijaju ratni barjaci.

Jer, dok je ključna tema u razgovoru dva lidera održavanje mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu, u SAD, kako prenosi "Vašington post", razmišljaju da Tajvanu upute paket vojne pomoći bez presedana, vredan milijarde dolara.

Tajvan bi tako mogao da dobije oružje i opremu poput protivbrodskih krstarećih raketa i sistema protivvazdušne odbrane, samodetonirajućih bespilotnih letelica, pomorskih mina i sistema komandovanja i kontrole.

Kako kažu upućeni, ideja je da se za Tajpej uradi isto što za Kijev, ali pre nego što meci počnu da lete.

Paket pomoći, čiji se detalji sada finaliziraju u izmenama Zakona o nacionalnoj odbrani, napravljen je uz doprinos Bele kuće, rečeno je "Vašington postu" iz Kongresa.

On bi omogućio da se Tajvanu godišnje isporučuju zalihe američke municije u vrednosti od milijardu dolara američkih poreskih obveznika i oružja u vrednosti do dve milijarde, tokom pet godina.

Na godišnjem nivou samo Izrael dobija više.

Trenutno u predlogu budžeta za 2023, na kome radi američki Kongres, nema sredstava za ovako velikodušnu podršku, i ako se ne naprave rezovi u budžetu koji bi pokrili ovu donaciju oružja Bajden će morati da podnese hitan zahtev za finansiranje podrške Tajvanu i objasni zašto je ona neophodna.

A neki članovi Kongresa tvrde da je ona, prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom u skladu sa obavezama Sjedinjenih Država.

Mirno ujedinjenje

Taj akt kaže da SAD Tajvanu treba da obezbedi oružje radi samoodbrane.

Cilj da se "Tajvanci učine strašnom vojnom silom koja može da se brani kao Ukrajinci, ili barem da otežava Narodnooslobodilačkoj armiji da ih napadne", rekao je senator Dan Saliven, član Komiteta za oružane snage.

Peking inače tvrdi da je Tajvan neotuđivi deo kineske teritorije i kaže da mu je cilj "mirno ujedinjenje".

Ali na prošlomesečnom partijskom kongresu, Si je ponovio zavet da se "nikada neće obavezati da odustane od upotrebe sile" kako bi ostvario taj cilj i rekao da je spreman "da preduzme sve neophodne mere" da to učini.