Svet
Balfurova deklaracija 1917: Kako je Britanija podržala uspostavljanje izraelske države?
Balfurovu deklaraciju je možda najbolje opisao jevrejski pisac Artur Kesler: "Jedan narod je svečano obećao drugom narodu zemlju trećeg naroda"
"Vlada Njegovog veličanstva gleda sa blagonaklonošću na stvaranje nacionalnog ognjišta u Palestini za jevrejski narod i uložiće najveće napore kako bi olakšala postizanje tog cilja", navedeno je u Balfurovoj deklaracija koju je 2. novembra 1917. britanski ministar inostranih poslova lord Balfur uputio vođi Cionističkog saveza Velike Britanije i Irske Lajonelu Volteru Rotšildu, drugom baronu Rotšilda.
Godišnjicu donošenja Balfurove deklaracije 2. novembra 1917. arapski svet obeležava demonstracijama, budući da im je ona donela stradanje, dok je Jevreji slave, jer im je dala osnov za osnivanje izraelske države.
Krajem 19. veka, jevrejske izbeglice iz Istočne Evrope preplavile su Britaniju, gde nisu bile dočekivane sa oduševljenjem. U Londonu su organizovane brojne antijevrejske demonstracije, a povremeno su izbijali nasilni sukobi.
Naseljavanje je vršeno planski
Lord Balfur je dobio finansijsku podršku jevrejske zajednice, ali to nije jedini, pa ni presudan razlog da Britanija podrži osnivanje jevrejske države u Palestini. Postojali su, kao što postoje i danas, geopolitički razlozi za podršku Britanije i anglosaksonskog sveta uopšte.
Ovo pitanje je ostalo naročito sporno kada je osnovana država Izrael 1948.
U vreme objavljivanja deklaracije u Palestini je živelo oko 56.000 Jevreja. Taj broj je brzo rastao: 1922. se popeo na 85.000, 1931. na 174.000, a 1944. na 529.000 Jevreja. Neposredno uoči stvaranja države Izrael, na tlu Palestine je živelo više od 600.000 Jevreja.
Za 40 godina naseljavanje je vršeno planski, uz nastojanje da se postigne što veća koncentracija jevrejskog stanovništva oko Tiberijskog jezera, Tel Aviva i Jerusalima. Na dan stvaranja države Izrael, na tlu Palestine je živelo 1.380.000 Arapa. Objavljivanjem Balfurove deklaracije, britanska vlada je ozvaničila svoje veze sa svetskim cionizmom.
Cionistički pokret je složena, ali ne i jedinstvena organizacija, koja okuplja stotine različitih verskih, ideoloških i kulturnih organizacija oko jednog cilja: borbe za podršku Izraelu.
Osnivači su pokretu dali mu ime po brdu Sion u Sinajskoj pustinji, na kojoj je, prema Starom zavetu, Mojsije primio Deset zapovesti. Kasnije je brdo Sion postalo simbol povratka Jevreja u "Obećanu zemlju".
Upravo je cionistički pokret, stvaranjem izraelske države i progonom Palestinaca, pretvorio područje Palestine i čitav Bliski istok u trajno krizno žarište.
Kritike i sa jevrejske i sa palestinske strane
Naravno, nije svaki Jevrejin cionista. Cionizam se ubrzano našao pod oštrim kritikama ortodoksnih Jevreja, koji smatraju da niko ne može biti prisiljen da se vrati u "Obećanu zemlju", jer je rasejanje - dijaspora Jevreja posledica Božje volje.
U jednoj rečenici ovaj dokument je možda najbolje opisao jevrejski pisac Artur Kesler:"Jedan narod je svečano obećao drugom narodu zemlju trećeg naroda."
Ipak, Balfurova deklaracija nije sasvim ispunila očekivanja cionista. Deklaracija je izričito navela da se "neće učiniti ništa što bi moglo štetiti građanskim i verskim pravima postojećih nejevrejskih zajednica u Palestini."
Britanska vlada se tada nadala da će deklaracijom pridobiti jevrejsko javno mnjenje protiv Centralnih sila, posebno u SAD, kao i da će naseljavanje probritanskog jevrejskog stanovništva u Palestini zaštititi prilaz Sueckom kanalu, obezbeđujući time vitalni put do britanskih kolonijalnih poseda u Indiji.
