Puč u Čileu 1973: Ubistvo predsednika Aljendea u režiji američkih službi

Politička karijera Salvadora Aljendea, marksiste i osnivača Socijalističke partije Čilea, trajala je duže od 40 godina. Pre 1970. godine nekoliko puta se neuspešno kandidovao za predsednika.

Aljende je za predsednika izabran 3. novembra 1970, kao kandidat široke Narodne koalicije, u kojoj su učestovali komunisti i socijalisti.

Kao predsednik, odmah je počeo da organizuje javne radove, koji su smanjili nezaposlenost, nacionalizovao je veći deo bankarskog sektora i najveći deo industrije bakra i uglja, što je predstavljalo osnovu privrede Čilea.

"Zaista, pobeda Narodnog jedinstva nije izazvala društvenu pometnju, koju su očekivale američke obaveštajne agencije. Nezavisnost nove vlade i njena odlučnost u ekonomskim pitanjima ubrzo su stvorile atmosferu društvenog slavlja", primećuje kolumbijski pisac Gabrijel Garsija Markes.

Aljendeov socijalni program bio je znak za uzbunu u Vašingtonu. Američke službe pojačale su kampanju subverzivnih delatnosti u Čileu.

Iako mnogo intenzivnije nego ranije, predsednik Ričard Nikson je samo nastavio da sprovodi akcije koje su SAD započele još 1963. godine. Njihov cilj je bio da se zemlje Latinske Amerike "odvrate od loših uticaja Kube".

"Zapravo, Čile je do tada bio glavni kandidat za drugu socijalističku republiku u Latinskoj Americi", primetio je kasnije Markes.

Jedna večera u Vašingtonu

Proizvodnja u Čileu je ponovo počela da pada, rasla je nezaposlenost, inflacija je brzo izmicala kontroli, što je dovelo do masovnih štrajkova.

"Čileanske desničare su direktno podržavale SAD. Bila je to jedna od prvih obojenih revolucija. Kao što smo se već odavno uverili, u svim obojenim revolucijama učestvovale su američke službe", primećuje publicista Dragi Ivić.

Prema svedočenju Markesa, godine 1969, pre pobede leve koalicije, u tajnosti je organizovana večera u Vašingtonu, kojoj su, pored generala iz Pentagona, prisustvovali i visoki čileanski oficira, među njima i general Havijer Palasios, potonji Aljendeov ubica.

Kako je kasnije zapisao Markes: "Uz dezert, jedan od generala iz Pentagona postavio je pitanje šta bi čileanska vojska uradila kada bi bio izabran Aljende. General Toro Mazote je tada, bez zadrške, odgovorio: 'Zauzećemo palatu Moneda za pola sata, čak i ako budemo morali da je spalimo!'"

Na narednim sastancima, u Vašingtonu i Santijagu, napravljen je detaljni plan. Posle državnog udara, vlast će preuzeti vođa pučista – zloglasni general Pinoče. Svim akcijama neposredno je rukovodila pentagonska vojno-obaveštajna agencija (DIA), uz asistenciju mornaričke obaveštajne službe, pod nadzorom CIA i Saveta za nacionalnu bezbednost.

Mučko ubistvo Aljendea

Rano ujutro, 11. septembra 1973, Aljende je obavešten o početku puča. Njegovo obezbeđenje je brojalo svega oko 40 ljudi. Radio-stanica "Magaljanes" je emitovala poslednje, dramatično obraćanje predsednika čileanskom narodu, a njegov govor, u direktnom prenosu, bio je prekidan pucnjevima i eksplozijama.

Aljende, ranjen u stomak, pružao je otpor više od 12 sati, sve vreme pucajući iz "kalašnjikova" koji mu je poklonio Fidel Kastro. Bilo je to, kako je dodao Markes, prvo i poslednje oružje iz koga je u životu pucao.

Oko šest sati popodne, grupa oficira, na čelu sa general-majorom Havijerom Palasiosom, probija se do Aljendea, koji je bio odeven u majicu kratkih rukava umazanu krvlju, sa rudarskim šlemom na glavi.

Aljende je dobro poznavao svog ubicu. Nekoliko dana pre rekao je da je Palasios "opasan čovek, blizak američkoj ambasadi". Kada ga je ugledao, povikao je:"Izdajniče!", i uspeo da ga rani u ruku.

Kako zaključuje Markes: "Prema priči svedoka, predsednik je poginuo u toj razmeni vatre. Zatim su svi ostali oficiri, u kastinskom ritualu, pucali u leš Aljendea. Na kraju mu je jedan podoficir razbio glavu kundakom."

Bio je to kraj predsednika Aljendea, čoveka koji je, prema sopstvenim rečima, prekasno shvatio da je u Čileu "imao vladu, ali ne i vlast".

Vlast mu je oteo general Pinoče, koga je na mesto glavnokomandujućeg imenovao sam Aljende i koji će godinama potom vladati Čileom uz pomoć nasilja i brutalne represije.