Kako ubijaju ljude u Americi: Od gasne komore do smrtonosne injekcije

Vrhovni sud u Alabami dozvolio je prošle nedelje vlastima da pogube zatvorenika Keneta Judžina Smita, osuđenog za izvršenje naručenog ubistva 1988. godine, a mediji navode da bi se kazna mogla izvršiti dosad neoprobanom metodom gušenja čistim azotom.

Pored Alabame, ovaj metod dozvoljen je u Oklahomi i Misisipiju, a tek je jedan od nekoliko koji su i dalje na snazi u SAD.

Smrtna kazna trenutno postoji u 27 saveznih država, od kojih je u pet stavljen moratorijum na njeno izvršavanje. Isto je učinila i Federalna vlada SAD, navodi se na sajtu neprofitne organizacije Informativni centar za smrtnu kaznu (DPIC).

Vojska SAD takođe ima pravo izricanja smrtne kazne, a poslednji vojnik pogubljen je 1961. godine.

Streljački odred

Ovo je ujedno je i najstariji vid smrtne kazne u istoriji SAD i američkih kolonija, a prvo zabeleženo izvršenje dogodilo se 1608, kada je pogubljen Kapetan Džordž Kendal koji je bio optužen za špijuniranje za španske vlasti.

Smrt streljanjem je trenutno sekundarni metod (odnosno, u slučajevima kada primarni nije moguće izvesti, ili kada ga osuđenik izričito zatraži) u pet saveznih država, a poslednji put je primenjen 2010. godine.

Gasna komora

Metod, koji će postati notoran usred tragedije Holokausta, u SAD razvijen je sredinom dvadesetih godina prošlog veka kao navodno humaniji vid izvršenja smrtne kazne, i podrazumevao je gušenje zatvorenika cijanovodoničnom kiselinom. Oštro je kritikovan zbog muka u kojima osuđenik umire, a savezni sud u Kaliforniji ga je 1992. godine označio "okrutnom kaznom", a što je zabranjeno Osmim amandmanom iz 1798. godine.

Pet saveznih država trenutno predviđa gasnu komoru kao sekundarni metod, a poslednji osuđenik je u SAD na ovaj način pogubljen 1999. godine.

Kada se u maju 2021. godine pojavila vest da Arizona namerava da vrati u upotrebu gasne komore sa cijanovodoničnom kiselinom, advokat Džim Belanger je za "Arizona central" opisao smrt svog klijenta Donalda Hardinga, koji je na ovaj način pogubljen 1992. godine:

"Lice mu je bilo crveno i zgrčeno kao da pokušava da se izbori sa ogromnim bolom. Vilica mu je bila čvrsto stegnuta. Don je zatim brzo udahnuo gas nekoliko puta. Donovo telo je počelo silovito da se grči, a ruke su mu se naprezale ispod kaiševa. Lice i telo su mu postali tamno crveni, a vene na slepoočnicama i vratu nabrekle su toliko da sam pomislio da će prsnuti (...) Iz usta mu je curila pljuvačka. Nisam mogao da verujem da tako dugo traje (...) Zaplakao sam."

Po pogubljenju Donalda Hardinga, upravnik zatvora je izjavio da će dati otkaz ako to bude morao da ponovi, a Arizona je zatim izglasala da će na svim osuđenicima na smrt biti primenjivana smrtonosna injekcija.

Smrtonosna injekcija

Smrtonosna injekcija je postala primarni metod u svim američkim savezničkim državama gde smrtna kazna postoji otkako ju je usvojila Oklahoma 1977. Najčešće podrazumeva administraciju analgetika, paralitika i, konačno, supstance koja će zaustaviti srce.

Iako se predstavlja kao najhumaniji vid smrtne kazne, podaci sa DPIC ukazuju da ovaj metod ima i najveću stopu grešaka (7,12 odsto), izazvanih tehničkim problemima, neprofesionalnošću osoblja, ili nepredviđenim reakcijama pacijenata na supstance. "Amnesti internešenel" navodi primer Denisa Megvajera iz 2014. godine u Ohaju, koji je umirao 26 minuta dok su mu se usta otvarala i zatvarala.

Vešanje

Pre nego što je u Njujorku usvojena primena električne stolice 1890. godine, vešanje je bilo najčešća metoda za izvršenje smrtne kazne u SAD. "Foks njuz" navodi da bi vešanja često postajala "jezivi spektakli za javnost", dok autor Luis Tejlor Meril napominje da je to bilo jedna od kazni kojima su puritanci u koloniji u Masačusetskom zalivu nametali versko i intelektualno jednoumlje.

Poslednji osuđenik je obešen 1996. u Delaveru. Trenutno, vešanje je prihvaćeni metod pogubljenja samo u Nju Hempširu, koji je u međuvremenu ukinuo smrtnu kaznu. Ukidanje se, međutim, ne odnosi na već izrečene kazne, napominje DPIC.

Električna stolica

Električna stolica se i dalje koristi u osam saveznih država, dok je u Južnoj Karolini ona primarni metod za izvršenje smrtne kazne. Osuđenici se uglavnom vezuju za stolicu, a elektrode se postavljaju na glavu i noge. Sunđeri natopljeni fiziološkim rastvorom postavljaju se između kože i elektroda.

DPIC citira bivšeg sudiju Vrhovnog suda SAD Vilijama Brenana, koji je jednom prilikom na sledeći način opisao ovaj vid smrtne kazne:

"Očne jabučice zatvorenika ponekad iskoče i leže na obrazima. Zatvorenik se često uneredi, mokri, povraća krv i slini. Telo postaje jarko crveno kako mu temperatura raste, meso nabrekne, a koža mu se rasteže do tačke pucanja. Ponekad se zatvorenik zapali..."

Poslednji zatvorenik je u SAD pogubljen u električnoj stolici 2020. godine.