Svet
Američki diplomata: Teško je igrati sa Putinom i gledati u evropsku budućnost
Američki diplomata u penziji Danijel Frid je izjavio da će eventualnim merama zbog kršenja sankcija prethoditi detaljna istraga o poslovanju srpskih firmi sa Rusijom
Reakciji američkih vlasti na navode o kršenju sankcija Rusiji srpskih kompanija – prethodiće temeljna i ozbiljna istraga dela američke administracije zadužene za primenu kaznenih mera, izjavio je za "Glas Amerike" američki diplomata u penziji Danijel Frid. On je rekao da Srbija nije jedina država čije bi kompanije mogle da izbegavaju primenu sankcija.
Frid napominje da sankcije ne krše samo kompanije iz Srbije i dodaje da su Sjedinjene Države prošle nedelje upravo zbog toga sankcionisale turske, arapske i nekoliko kineskih kompanija.
"Radi se o opštem problemu. Pohlepa je moćan motivator. Takođe, to može da ima veze i sa politikom. Moguće je da srpske kompanije veruju da uživaju podršku vlade, ali u to ne mogu da budem siguran. Ne iznosim optužbe, pominjem kao mogućnost da postoji neka vrsta prećutne saglasnosti i odobravanja. Sjedinjene Države će to temeljno istražiti", kaže Frid.
Prema nedavnom istraživanju, više srpskih kompanija u Rusiju izvoze robu i dobra takozvane dvostruke namene. Nalaze se na meti zapadnih sankcija pošto se mogu koristiti za rusko naoružanje - upotrebljeno u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini. Roba dvostruke namene, na šta ukazuje i naziv, može se koristiti u vojne i civilne svrhe.
Izvoz se, kako u istraživanju navodi "Radio Slobodna Evropa" (RSE), obavlja uprkos obećanju predsednika Aleksandra Vučića da Srbija neće služiti kao kanal za zaobilaženje sankcija koje su Rusiji uvele Sjedinjene Države i Evropska unija.
Carinske evidencije iz baza podataka međunarodne trgovine koje je analizirao RSE pokazuje da su srpske kompanije isporučile najmanje 71,1 milion dolara sankcionisane robe dvostruke namene u Rusiju otkako je ruski predsednik Vladimir Putin u februaru 2022. pokrenuo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Inače, jedna srpska kompanija sa sedištem u Beogradu našla se ranije među entitetima i pojedincima širom sveta, kojima su Sjedinjene Države uvele sankcije zbog podrške Rusiji. Reč je o firmi "MCI Trejding" - sankcionisanoj jula 2023. zbog pomoći jednoj ruskoj firmi u nabavci visokotehnološke opreme od proizvođača iz Azije, Evrope i sa Bliskog istoka.
Državna podrška kao loša poruka
Danijel Frid, koji je prvi zvaničnik imenovan na funkciju koordinatora za primenu sankcija u Stejt departmentu (2013-2017), u razgovoru je ukazao na, kako je označio, važnu nepoznanicu: da li su za navodno kršenje sankcija Rusiji u Srbiji znale i možda podržavale više instance...
"Postavlja se pitanje i mislim da bi kreatorima politike u američkoj vladi bilo od koristi da se zapitaju deluju li te kompanije samostalno – ili imaju izvesnu podršku vlasti. Ukoliko je to slučaj – bio bi to veoma loš znak. Međutim, trenutno to nije poznato i uveren sam da će ljudi zaduženi za primenu sankcija u Stejt departmentu i Sekretarijatu za finansije to ozbiljno proveriti", ukazuje Frid, koji je četiri godine (od 2005. do 2009.) obavljao i funkciju pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.
Trenutno je, između ostalog, angažovan u nevladinom vašingtonskom Atlantskom savetu.
Na pitanje kako bi Sjedinjene Države mogle da reaguju u vezi sa Srbijom, Frid kaže da će biti potrebno da se istraže navodi o kršenju sankcija.
"Moraju da postoje prilično jaki dokazi za to. Ne može sve da bude zasnovano na sumnjama ili izveštajima štampe. Američke vlasti neće preduzimati sankcionisanje srpske kompanije bez detaljne istrage. Za to je potrebno neko vreme. Zvaničnici zaduženi za primenu sankcija neće se baviti isključivo Srbijom - već svim prekršiocima sankcija", kaže Frid.
On kaže da, ako se američke vlasti budu bavile srpskim kompanijama - tražiće dokaze o nekakvom vidu prećutne saglasnosti vlasti i da bi mogao da bude problem ukoliko bude utvrđeno da je tako nešto postojalo, jer bi razotkrilo loše namere srpskih vlasti.
"Nije baš tajna ili jedinstveno zapažanje - da Srbija igra dvostruku igru. To, sa jedne strane govori o njenoj budućnosti u Evropi, a sa druge strane o istorijskom i emotivnom savezu sa Rusijom. Ona će donositi odluke. Teško je igrati sa Putinom i gledati u evropsku budućnost. Možete imati jedno ili drugo, ali ne oboje. Vreme je da Srbija izabere", smatra Frid.
On napominje da će kompanijama za koje se utvrdi da krše sankcije, između ostalog, u potpunosti biti onemogućena da se koristi američkim dolarom kao valutom, kao i da bi kompanije koje sarađuju sa njima takođe mogle da se nađu pod kaznenim merama – ukoliko su sankcije uvedene u punom obimu.
