Svet
Džihadisti objašnjavaju za "Politiko": Hamas nije ISIS
Ima više razlika nego sličnosti između Hamasa i Islamske države, jedna od ključnih je podrška Irana koju palestinska grupa uživa, a kojeg ISIS smatra zakletim neprijateljem. Što pre shvate ove razlike, pre će Izrael i SAD naći delotvorno rešenje sukoba u Gazi
Ubrzo nakon užasnih napada 7. oktobra, kada su pripadnici Hamasa napali Izrael, a u sukobima stradalo više od 1.400 izraelskih civila, premijer ove zemlje Benjamin Netanijahu izjavio je da je "Hamas ISIS".
Poređenje su kasnije koristili brojni izraelski i američki zvaničnici, među njima i američki ministar odbrane Lojd Ostin, koji je prokomentarisao da je ono što je Hamas uradio bilo "gore od ISIS-a".
Visokorangirani džihadisti i simpatizeri ISIS-a koje je kontaktirao "Politiko", međutim, ovu analogiju u potpunosti odbacuju.
Hamas nije ISIS, podvlači se u tekstu, ima mnogo više razlika nego sličnosti između ove dve grupe. Prepoznavanje ovih činjenica je ključno: samo kada shvate kako Hamas zaista funkcioniše i na šta cilja, biće moguće suprotstaviti se grupi na način koji će omogućiti Izraelu da povrati svoju bezbednost i u konačnici završi rat.
Kako se navodi dalje, Hamas se zalaže za državu, a ISIS za kalifat.
Hamas je nacionalistička organizacija koja traži uništenje Izraela i njegovu zamenu palestinskom državom. To je takođe militantna verska grupa, uobličena po islamističkom kalupu Muslimanske braće. Ali ona se zalaže za uspostavljanje države koja bi bila kao i svaka druga u međunarodnoj zajednici, sa sedištem u Ujedinjenim nacijama i regionalnim organizacijama poput Arapske lige.
Islamska država, s druge strane, ima transnacionalne ciljeve i fundamentalistička je verska organizacija. ISIS nastoji da izgradi globalni kalifat zasnovan na doslovnom tumačenju svetih spisa. Umesto da teži da bude član globalne zajednice država, ISIS je nastojao da osvoji države i pokori ih.
Da je ISIS uspeo da konsoliduje svoju teritorijalnu bazu u Iraku i Siriji, nastojao bi da potkopa i uništi Ujedinjene nacije, a ne da im se pridruži.
Hamas stoji pod zastavom Palestine, ISIS pod zastavom islama.
Gaza, kojom vlada Hamas, nije svetionik demokratije, ali pripadnici ISIS-a osuđuju Hamas zbog samog učešća u izbornom procesu, kada je 2006. godine pobedio na izborima u Gazi sa 44 odsto glasova.
"Ne postoji ništa što se zove demokratija i zakonodavstvo koje je napravio čovek jer je sve u zakonima Svemogućeg Boga u šerijatu", kaže jedan pristalica ISIS-a. Drugim rečima, pristalice Islamske države kritikuju Hamas zato što nije primenio šerijatski zakon prema njihovim tumačenjima.
ISIS se, takođe, redovno obrušava na Hamas zbog podrške koju uživa od šiitskog Irana. Za razliku od palestinske grupe, oni Iran smatraju neprijateljem podmuklijim čak i od Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, jer ISIS šiite smatra rafidima ili odbacivačima, ubijanje njih ima prioritet u odnosu na sve druge protivnike Islamske države.
Zbog ovih i drugih razlika, Islamska država "Hamas prezire kao otpadnike", navodi drugi simpatizer ISIS-a.
"Nije pošteno nazivati Hamas ISIS-om, to je uvreda za nas", zaključuje prvi simpatizer ISIS-a.
Razumeti ovu razliku važno je za ishod konflikta u Gazi. Sa Islamskom državom nikada nije bilo prostora za pregovore, uz to ona nije imala podršku kakvu Hamas ima. Naprotiv 86 država bilo je u globalnoj koaliciji protiv nje, a i neke većinski muslimanske zemlje krajnje negativno su se odnosile prema ISIS-u.
Za razliku od njih, neki od ciljeva Hamasa su zapravo politički, tako da neće biti efikasnog rešenja za krizu, osim ako ono ne uključi i političko rešenje.
Ipak, ako se Hamas izjednači sa ISIS-om, kao što sugerišu lažne analogije, jedine dostupne opcije za suočavanje s njim biće one vojne. Što više izraelski i američki zvaničnici izjednačavaju Hamas i ISIS, to više zatvaraju vrata svakom mogućem političkom rešenju.
Tekući napori za rušenje Hamasa mogli bi se pokazati kontraproduktivnim jer se broj civilnih žrtava povećava, a globalno javno mnjenje okreće se protiv Izraela i, prema tome, Sjedinjenih Država. Sprovođenje isključivo vojnog odgovora može da oslabi grupu, ali je malo verovatno da će je potpuno uništiti. Operativni komandanti Hamasa su verovatno premešteni iz Gaze pre napada, možda u Liban, Iran, ili Siriju, kako bi se obezbedio kontinuitet organizacije, posebno među njenim najtvrdokornijim pristalicama.
Posledice mogu da dovedu do nastanka još ekstremnije grupe, Hamasa 2.0, koja bi mogla da se podigne iz pepela u Gazi i nastavi da vrši akte nasilja i terorizma protiv Izraela.
