Novi front Rusije i Zapada - Arktik?

Nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, odnosi između Rusije i Zapada postali su značajno zategnutiji nego prethodnih godina. To je otvorilo pitanje jednog regiona koji je često zanemarivan, a koji ima ogromnu stratešku vrednost za obe strane – Arktika.

NATO i Rusija su poslednjih godina drastično povećali broj vojnih vežbi u ovom regionu. Kineska i ruska vojska sprovele su zajedničke vojne vežbe u Beringovom moru u septembru, dok je Norveška podigla stepen vojne pripravnosti mesec dana kasnije.

Međutim, Zapad i dalje kaska za Rusijom kada je u pitanju vojno prisustvo u ovom delu sveta. Tokom poslednjih 17 godina, Rusija je otvorila na desetine arktičkih vojnih baza iz sovjetskog perioda, modernizovala svoju mornaricu i razvila najsavremenije hipersonične rakete koje mogu da izbegnu američke senzore.

Četiri eksperta za Arktik rekla su da bi zapadnim državama bilo potrebno najmanje 10 godina da dostignu kapacitete ruske vojske u ovom regionu, čak i ako bi se tome u potpunosti posvetile, preneo je Rojters.

"Arktik je trenutno crna tačka na karti, toliko je velik a na njemu postoji tako malo civilnih resursa za nadzor", izjavio je nekadašnji vojni predstavnik Norveške u NATO-u i Evropskoj uniji Ketil Olsen. On se trenutno nalazi na čelu "Andeja spejsa", norveške kompanije koja se bavi razvojem tehnologija za nadzor i lansiranjem raketa za istraživanje.

Slične izjave dao je i komandant Severne komande američke vojske general Glen Vanherk tokom svog izlaganja američkom Senatu u martu ove godine. On je tom prilikom izjavio da Amerika mora bolje da "poznaje teren", kako bi mogla na vreme da locira potencijalne pretnje i odgovori na ruske i kineske kapacitete da lansiraju rakete i unište infrastrukturu koju NATO koristi za komunikaciju. U jednom dokumentu koji je Pentagon objavio u oktobru piše da su SAD posvećene razvoju i modernizaciji sistema za rano upozoravanje na Arktiku, ali tempo najavljenih promena nije poznat, prenosi Rojters.

Američki i norveški zvaničnici navode da kratkoročno nema ozbiljnih pretnji po bezbednost na Arktiku. Ruske trupe zauzete su borbama u Ukrajini, što znači da je na arktičkom poluostrvu Kola, na kom se nalazi centrala ruske Severne flote i nuklearnih podmornica, trenutno stacioniran samo "ograničen broj vojnog osoblja", navodi načelnik generalštaba Norveške general Ejrik Kristofersen, prenosi Rojters.

Sjedinjene Američke Države opremljene su sistemima za odbranu od raketnih napada, međutim, oni ne mogu da budu upotrebljene ukoliko američka vojska ne poseduje adekvatne informacije o akcijama protivnika. Upravo je to problem na Arktiku, gde NATO nema dovoljno kapaciteta za nadzor.

"Ne možete da se odbranite od onoga što ne možete da vidite i procenite", izjavio je Vanherk tokom svog izlaganja Senatu.

"NATO povećava svoje prisustvo na Arktiku", izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. "Naravno, reč je o odgovoru na ono što Rusija radi. Oni su drastično povećali svoje prisustvo (u tom regionu), tako da moramo i mi", dodao je on, prenosi Rojters.

Arktik - prostor od izuzetnog značaja za obe strane

Kao posledica globalnog zagrevanja, poslednjih decenija došlo je do drastičnog topljenja naslaga leda u regionu Severnog ledenog okeana. To je dovelo do otvaranja novih ruta za pomorski transport, od kojih je najpoznatija "Severna morska ruta", koja značajno smanjuje dužinu puta trgovačkih brodova koji se kreću između Evrope sa Azije.

Za Rusiju, region Arktika značajan je i zbog postojanja prirodnih resursa. Na poluostrvu Jamal, u Jamalo-neneckom okrugu, nalaze se velika nalazišta prirodnog gasa. Topljenje leda i otvaranje trgovačkih ruta na severu predstavlja veliku šansu za rusku privredu, koju ova država već godinama teži da iskoristi.

Za Zapadne saveznike, Arktik predstavlja najkraći put između dva kraka Severnoatlantske alijanse, Evrope i Severne Amerike. Zato je kontrola nad Grenlandom, koji pripada Danskoj, i tzv. GIUK prolazom, koji se proteže od Grenlanda, preko Islanda do Ujedinjenog Kraljevstva, od presudnog značaja. Takođe, značajan deo gasnih nalazišta Norveške, koja je od ove godine najveći snabdevač Evropske unije tim energentom, nalazi se na prostoru Arktika. 

Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je u julu formulisanje nove strategije čiji je cilj zaštita arktičkih voda "svim sredstvima".

Do raspada diplomatije došlo je početkom marta, kada je sedam država članica Arktičkog saveta, foruma za međunarodnu saradnju u ovom regionu, odbilo da pregovara sa Rusijom, koja trenutno predsedava tim telom.

Rusija dominira

"U ovom trenutku, vojna ravnoteža na Arktiku u velikoj meri ide na ruku Rusiji", izjavio je istraživač u Centru sa strateške i međunarodne studije u Vašingtonu Kolin Vol.

Rusija ima tri puta više vojnih baza u Arktičkom krugu od država NATO-a, prema podacima Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS). Kako bi zadržala vojnu prednost u ovom regionu i zaštitila trgovačke rute u Severnom ledenom okeanu, Moskva je proteklih godina uložila veliku količinu resursa u modernizaciju mornarice i drugih vojnih kapaciteta na Arktiku.

U ovom trenutku Rusija raspolaže sa 11 podmornica koje mogu da nose nuklearno oružje dugog dometa i koje se mogu upotrebiti u slučaju nuklearnog rata, a njih osam nalazi se na arktičkom poluostrvu Kola, prema podacima IISS. NATO ima ukupno 22 takve podmornice, a one su podeljene između SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske.

Ruska vojska je u julu dobila novu podmornicu, nazvanu Belgorod, koja može da nosi torpedo "Posejdon". Reč je o najnaprednijem ruskom nuklearnom torpedu, koji može da izbegne neprijateljske odbrane tako što se kreće uz samo dno okeana. Rusija tvrdi da ovaj torpedo može da izazove ogroman cunami, koji bi od pogođenih obala napravio "radioaktivnu pustinju."

Moskva je tokom poslednje dve godine testirala novu generaciju supersoničnih raketa, "Cirkon", za koje je Putin 2019. godine izjavio da mogu da se kreću devet puta brže od zvuka, što je čini najbržom na svetu. Ruska vojska je u februaru ove godine objavila da je testiranje ove rakete izvršeno u arktičkim vodama, između kontinentalne Norveške i Svalbarda.

"Počinjemo serijsku proizvodnju 'Cirkon' raketa, mi smo ih zapravo već stavili u upotrebu", izjavio je u avgustu ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu za rusku vojnu televiziju "Zvezda".

Rusija dominira i kada je u pitanju broj ledolomaca, prema informacijama kojima raspolaže IISS. Prema zvaničnim podacima, Rusija ima sedam ledolomaca na nuklearni pogon i oko trideset ledolomaca koji koriste dizel. SAD i Kina, sa druge strane, imaju samo po dva ledolomca koji koriste dizel, prenosi Rojters.

NATO ulaganja

Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, države članice NATO-a obavezale su se da će drastično povećati svoje izdatke na odbranu. Tako je Kanada odlučila da uloži oko 10 milijardi dolara u unapređenje odbrambenih kapaciteta, uključujući tu i razvoj novih sistema za rano upozoravanje, kao i u avione za nadzor koji mogu da detektuju podmornice.

Ipak, prvi avioni biće dostupni tek 2032. godine, a usled otežanih klimatskih uslova, biće potrebne decenije da se kapaciteti na Arktiku u potpunosti pripreme, izjavio je načelnik generalštaba Kanade general Vejn Ajr.

Zapad takođe ulaže sve više sredstava u razvoj satelita za nadgledanje Arktika, koji bi mogli da brzo i efikasno detektuju potencijalne opasnosti. "Izuzetno je važno da imamo sposobnost prepoznavanja supersoničnih raketa koje dolaze iz bilo koje države", izjavio je Ajr u novembru, prenosi Rojters.

On je dodao i da je nemoguće procenti efikasnost ruskih supersoničnih raketa na osnovu onih koje se koriste u Ukrajini, pošto su razdaljine u Ukrajini daleko manje od onih na Arktiku.

SAD su najavile značajna ulaganja u razvoj kapaciteta za nadzor u svojoj vojnoj bazi na Grenlandu, dok je Danska najavila kupovinu novih dronova za nadzor, ali i ponovno otvaranje vojne baze iz perioda Hladnog rata na Farskim ostrvima.

Norveška, čije se teritorijalne vode prostiru na preko 2.000.000 kvadratnih kilometara, ima četiri satelita za nazor na Arktiku, a u planu je lansiranje još četiri takva satelita u naredne dve godine. Oslo takođe planira da uloži još 35 miliona dolara u otvaranje kosmodroma, kao i Švedska i Kanada.

Više informacija o američkim planovima na Arktiku biće poznato kada Pentagon bude objavio svoju arktičku strategiju marta sledeće godine. U međuvremenu, oni će nastaviti da razvijaju kapacitete američke vojske da operiše u ekstremnim klimatskim uslovima Arktika.

"Kada je mračno tokom cele zime i kada su temperature 50 ili 60 ispod nule, to je brutalno", preneo je Rojters izjavu jednog američkog zvaničnika.