Svet
Evropa diže zidove: Strah od ruskog "oružja migracije"
Zapadne države pokušavaju da čelikom, žicom i betonom spreče da izbeglice pređu njihove granice
Padom Berlinskog zida pre više od 30 godina probudila se nada za saradnju Evrope sa Moskvom, piše Asošiejted pres, dodajući da se danas, nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, Zapad ipak ponovo ograđuje čelikom, betonom i žicom.
Razlog za podizanje ograda, zidova i utvrđenja navodno je to što Rusija, protiv neprijateljskih zemalja koristi i "oružje migracije". Plaše se i da će, sankcije Moskvi pokrenuti novi talas izbeglica.
Niske drvene stubove koji su do sad zaustavljali zalutalu stoku na granici između Finske i Rusije tako će uskoro zameniti jača i viša ograda.
I na granici Poljske sa Kalinjingradom, vojnici već nedeljama slažu kolutove "žilet žice" i spremaju se da prostor koji su nekad motrile samo povremene kontrole graničara, popune kamerama i elektronskim nadzorom.
"Gvozdena zavesa je nestala, ali 'zavesa od bodljikave žice' sada, nažalost, postaje realnost za veći deo Evrope. Optimizam koji smo imali u Evropi posle 1989. sada je u velikoj meri nestao", ocenio je profesor geopolitike na "Rojal Holovej univerzitetu" u Londonu Klaus Dods.
Vremena euforije kada su Nemci plesali na vrhu Berlinskog zida i rušili delove barijere duge 155 kilometara koju su 1961. godine podigli komunisti, sada su zamenila vremena straha i podela.
Neke od zemalja Evropske unije počele su da grade granične ograde kao odgovor na to što je samo 2015. godine više od milion izbeglica i drugih migranata u južnu Evropu ušlo sa Bliskog istoka i Afrike.
Tokom 2015. i 2016. i Rusija je, piše Asošiejted pres, na granične punktove u severnoj Finskoj prosledila hiljade tražilaca azila, takođe uglavnom sa Bliskog istoka.
I kada se Evropi nije svideo izbor Aleksandara Lukašenka za predsednika Belorusije, i tamošnja vlada u EU poslala hiljade migranata, od ove zemlje su se, opet bukvalno, ogradile Poljska i Litvanija.
Neki, poput šefa kancelarije "Nemačkog Maršalovog fonda" u Varšavi Mihaila Baranovskog, u tome, pomalo paranoično uspevaju da vide "koordinisane napore" Rusije i Belorusije da destabilizuju granice Evrope uoči specijalne vojne operacije u Ukrajini.
A finska premijerka Sana Marin najavila je planove za utvrđivanje delova granice svoje zemlje u dužini od 1.340 kilometara, najduže od bilo koje članice EU. Jer Moskva je zbog nastojanja Finske i Švedske da uđu u NATO zapretila "ozbiljnim vojno-političkim posledicama".
Marin veruje da će ova utvrđenja pomoći u odbrani države od "hibridne pretnje" mogućih velikih i neregularnih migracija koje bi, kako se boji, orkestrirao Kremlj.
U duhu krivljenja Moskve za sve, pa i za ogroman priliv migranata u Evropu, i Klaus Dods optužuje Rusiju koja je, kako tvrdi, "namerno bombardovala i maltretirala stanovništvo Sirije u pokušaju da stvori humanitarnu krizu".
I Asošiejted pres piše da Rusija koristi migrante za stvaranje "društvenih neslaganja" u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji.
U međuvremenu, u Poljskoj aktivisti za ljudska prava protestuju zbog toga što je ta zemlja podigla čelični zid vidine pet i po metara i duž 186 kilometara granice sa Belorusijom.
