Svet
Otkriven razlog odlaganja izbora u Ukrajini: Šta, ili ko je "sačuvao" Zelenskog?
Da li je to rezultat vešte politike Vladimira Zelenskog, zamka u koju je sam upao ili je to pokazatelj političke paralize Vašingtona na ukrajinskom frontu, pita se ruski analitičar Sergej Poletajev
Uprkos činjenici da mediji nastavljaju da objavljuju priče o lošoj situaciji u Ukrajini, izgleda da će Zelenski ostati na vlasti, jer Vašington ne zna šta da radi sa Kijevom, ocenjuje u autorskom tekstu za RT internešenel Sergej Poletajev, suosnivač i urednik projekta "Vatfor".
Još u oktobru se činilo da su dani Vladimira Zelenskog kao predsednika odbrojani. Časopis "Tajm" i druge publikacije optužile su ukrajinskog lidera da je odgovoran za neuspehe na frontu. Opisan je kao čovek koji je izgubio dodir sa realnošću, da nije voljan da pregovara, da sve više ima diktatorske i narcisoidne tendencije, ukazuje Poletajev.
Pre toga su neke istaknute ličnosti na Zapadu isticale potrebu da se predsednički izbori u Ukrajini održe tačno na vreme – u martu 2024. To je pomenuo američki senator Lindzi Grejem, koji je posetio Kijev početkom jeseni.
Međutim, početkom novembra, portparol Stejt departmenta rekao je da ukrajinski ustav dozvoljava otkazivanje izbora, a 30. novembra sve frakcije i grupe ukrajinskog parlamenta složile su se da izbori treba da budu odloženi koliko god vanredno stanje bude trajalo, plus šest meseci.
Šta sve ovo znači? Da li je to rezultat vešte politike Vladimira Zelenskog ili zamka u koju je on sam upao? Ili je to pokazatelj političke paralize Vašingtona na ukrajinskom frontu?
Post-azovska anesteziranost
Pre godinu dana, uzdajući se u svoju svemoć, Ukrajina i Zapad su predvideli neizbežni poraz Rusije na bojnom polju. Vladimir Zelenski je personifikovao ovo poverenje, koje je kulminiralo ofanzivom Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Azovskog mora.
Neuspeh ukrajinske vojske u leto i jesen ove godine nije bio samo vojni poraz – on je pokazao neuspeh celokupne postsovjetske politike Ukrajine, koju je Zapad aktivno podržavao.
Posle takvog fijaska, realno je da bi Ukrajina mogla da misli o promeni rukovodstva. Dakle, zašto Zelenski ostaje na funkciji?
Izgleda da je najočigledniji odgovor na ovo pitanje ujedno i najverovatniji – Zapad ne zna šta da radi. Da bi nova osoba zamenila Zelenskog, Ukrajini je potrebna nova strategija, koju nema.
Zapadna elita koja je sve uložila u iluzornu ideju o vojnom porazu Rusije sada je na gubitku i suočava se sa gomilom novih problema: sukobom na Bliskom istoku, ekstremno desnim partijama koje dobijaju podršku u Evropi i političkom paralizom pred američke izbore. Uostalom, niko nije sasvim siguran da će Džozef Bajden, čije zdravlje svakim danom sve lošije, moći da se kandiduje za još jedan mandat, primećuje Poletajev.
Važno je shvatiti da Vašingtonu nisu potrebni ukrajinski izbori, već da im Kijev i dalje bude "na kratkom lancu". Zelenski je počeo da izmiče kontroli – zamišljao je sebe kao velikog vojnog komandanta, izgubio razum i počeo da izaziva bes javnosti, kao na samitu NATO-a u julu. SAD shvataju da nešto mora da se uradi, jer je mentalno neuravnotežen šef države opasan i nepredvidiv.
Međutim, Stejt department sada ne može da orkestrira promenu vlasti u Ukrajini, posebno zato što ukrajinska "primadona" odbija da napusti scenu.
U nedostatku jasne strategije, zadržavanje Zelenskog na funkciji izgleda kao manje od dva zla – ako bi Ukrajina upala u politički haos, to bi neminovno uticalo na rejting demokrata na predstojećim izborima, ali ako sve ostane kako jeste, pitanje bi se za sada moglo gurnuti pod tepih. Štaviše, ako sadašnja administracija uspe da ubedi Kongres da odobri minimalni paket pomoći Ukrajini, smatraće da je posao obavljen.
Ostareli lav
Međutim, postoji još jedan važan aspekt. Sve veći broj ljudi i u Ukrajini i na Zapadu shvata da će naredna godina biti mnogo teža za Kijev. Posledice kobnih odluka koje je Zelenski doneo u poslednje dve godine postaće potpuno evidentne – od odbijanja da se zaključi mirovni sporazum u Istanbulu, do besmislene borbe za Artjomovsk (na ukrajinskom Bahmut), neuspele ofanzive i drugih bitaka koje su rezultirale velikim gubicima.
Zelenski je bio taj koji je otelotvorio ove odluke i mnogi žele da on snosi posledice, tako da će sva negativnost biti zakopana uz predsednika kada siđe u politički grob. Ali, za sada, dok Ukrajina još može da se bori, Zapad želi da se bori sa Zelenskim na čelu.
U tom pogledu, aktuelni predsednik zemlje ide putem svojih prethodnika – u Ukrajini je postalo tradicionalno da se sva krivica svaljuje na lidera, a zatim ga gura u zaborav. To znači da bi se uskoro svi u Ukrajini mogli ujediniti protiv Zelenskog. Čak je i njegova partija uključena u igru.
U nedavnom intervjuu, šef parlamentarne frakcije vladajuće stranke Sluga naroda David Arahamija priznao je da je Kijev u martu 2022. imao priliku da zaključi mirovni sporazum pod veoma povoljnim uslovima i bez toliko krvi – drugim rečima, optužio je Zelenskog za neuspeh u obezbeđivanju mira.
Konflikt Zelenskog i vojnog rukovodstva zemlje takođe raste – u brojnim intervjuima i člancima, glavnokomandujući oružanih snaga Valerij Zalužni je u suštini priznao da je ukrajinska vojska u bezizlaznoj situaciji i jasno stavio do znanja da je za to kriv Zelenski, koji se meša u sve. Ova optužba je prilično ozbiljna, budući da ukrajinska vojska ima punu podršku ukrajinskog društva, a Zalužni, koji se ne plaši da govori istinu, može iskoristiti popularnost vojske da podigne sopstveni rejting.
I dok je Zelenski na kolenima i u blatu, drugi ukrajinski političari pokušavaju da se privole Zapadu. Zelenski, međutim, pokušava da osujeti takve pokušaje. Na primer, u petak ujutru se saznalo da bivšem ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku, koji je navodno bio na putu u Vašington da se sastane sa novim predsednikom Predstavničkog doma SAD, nije dozvoljen izlazak iz države.
Bilo kako bilo, izgleda da je ukrajinski establišment spreman za novu političku sezonu, koja može trajati od šest meseci do dve godine, a verovatno će se završiti tihom (ili možda ne tako tihom) ostavkom Zelenskog i naslednikom koji će obećati da će sve popraviti i očistiti ukrajinsku "Augijevu štalu".
Možda će novi predsednik čak i pristati na primirje, a ukrajinsko društvo, umorno od rata, prihvatiće tu činjenicu, bez entuzijazma, ali sa uzdahom olakšanja. A onda će se sve vratiti u normalu, a Ukrajina će napredovati i sigurno će ući u NATO i Evropsku uniju.
Slon u sobi, ili: Ono što se svi prave da ne vide
Sva ova sanjarenja su, međutim, nerealna jer potpuno ignorišu stav Rusije. Iz nekog razloga, Ukrajina misli o Rusiji kao o pasivnom entitetu koji će ćutke prihvatiti svaki predlog – kao što je pristanak na primirje bez ikakvih obaveza Ukrajine, zamrzavanje sukoba ili dozvoljavanje Ukrajini da se pridruži NATO-u.
Rusija će, međutim, pristati na takve uslove samo ako je njen vojni potencijal iscrpljen i ne bude u stanju da nastavi borbu. U narednih godinu ili dve taj scenario je malo verovatan. Naprotiv, najverovatnije će ruska vojska biti u najboljoj formi za kampanju 2024, dok će ukrajinske snage nastaviti da slabe.
Niko ne zna da li će to biti dovoljno da se Ukrajina potpuno porazi u narednoj godini, ali neki mudri ukrajinski stručnjaci su već rekli da zemlja nema šanse da pobedi čak ni u aktuelnom ratu iscrpljivanjem.
To znači da će onaj koji nasledi Zelenskog, uz sve ostalo, preuzeti zemlju u katastrofalnom stanju. A ova nacionalna katastrofa će takođe srušiti aktuelnu ukrajinsku političku elitu, koja se nada da će profitirati od grešaka šefa države.
Možda će tada Ukrajinom konačno upravljati lideri koji brinu za svoju zemlju – koji žele da spasu ono što je od nje ostalo, da brane nacionalne interese, a ne zapadne, i koji će prestati da pretvaraju Ukrajinu u "anti-Rusiju".
