Evropska komisija odobrila predlog korišćenja zamrznute imovine ruske Centralne banke

Evropska komisija odobrila je predlog za korišćenje hitnih ili nepredviđenih prihoda od imobilizovanih sredstava Centralne banke Ruske Federacije za potrebe Ukrajine, izjavio je izvor u EK novinarima u Briselu i dodao da predlog sadrži samo preliminarne korake i zahteva odobrenje svih država-članica EU.

EU ne smatra da dodatni prihodi od imovine Ruske Federacije pripadaju Centralnoj banci Rusije, zbog čega ih neće koristiti za kompenzaciju Ukrajine, već za finansiranje evropskih projekata ovnove te države, rekao je reporterima iz Brisela izvor iz Evropske komisije, prenose "RIA Novosti".

Evropska komisija je u utorak odobrila svoj predlog za prve korake za naknadno korišćenje vanrednog profita od imovine Centralne banke Rusije koja je zamrznuta u EU za evropske programe obnove Ukrajine.

"Fajnenšel tajms" je ranije objavio da EK namerava da od zamrznute ruske imovine prikupi oko 15 milijardi evra do 2027. godine za podršku Ukrajini

"Važno je da razjasnimo da ne govorimo o nadoknadi štete nanete Ukrajini, jer je Rusija odgovorna za štetu i platiće je iz sopstvenih sredstava. Govorimo o prihodima koji ne pripadaju Centralnoj banci Rusije, tako da se mogu koristiti ne za kompenzaciju, već za programe rekonstrukcije i rehabilitacije", rekao je izvor.

Izvor je objasnio da EK smatra da su vanredni prihodi od sredstava Centralne banke Rusije dobijeni samo zato što su zamrznuti, te se stoga ne može smatrati da pripadaju ni depozitarima u kojima se čuvaju, ni ruskoj državi.

Američki kongresmeni predlažu: Finansirati Ukrajinu zamrznutom ruskom imovinom

Nakon početka Specijalne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi evra. 

Oko 200 milijardi evra nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijskog "Euroklira" – jednog od najvećih svetskih sistema za poravnanje i kliring. 

Krajem oktobra, "Euroklir" je objavio da je da je za devet meseci 2023. zaradio oko tri milijarde evra kamata od ulaganja u sankcionisanu rusku imovinu.

Lideri EU su prošlog oktobra naložili Evropskoj komisiji da pripremi predloge za korišćenje zamrznutih sredstava za finansiranje obnove Ukrajine. 

Nedavno se, usled raskola u EU oko dogovora o 50 milijardi evra za finansijsku pomoć Kijevu za period do 2027. godine, ponovo intenzivirala diskusija o korišćenju prihoda od ruske imovine u ove svrhe.

"Blumberg”: Zašto je rusku imovinu lakše zamrznuti nego zapleniti?

Sredinom oktobra, belgijski premijer Aleksandar de Kro je rekao je da ta država formira fond za podršku Ukrajini od 1,7 milijardi evra, koristeći sredstva prikupljena od oporezivanja prihoda od zamrznute ruske imovine. 

On je dodao da Belgija planira da Ukrajini prebaci "sva sredstva dobijena od oporezivanja prihoda od ruske imovine", kao i da će se ta sredstva koristiti za kupovinu oružja, humanitarne pomoći, za finansiranje civilne misije EU za Ukrajinu, kao i za finansijsku pomoć.

Evropska centralna banka je ranije upozorila da bi upotreba zamrznutih ruskih sredstava od strane EU za finansiranje Ukrajine mogla dugoročno da predstavlja reputacioni rizik za evropsku valutu. 

Oni su pozvali Brisel da "razmišlja dugoročno, dalje od ovog konkretnog sukoba" i potraži druge načine za finansiranje Ukrajine.

Kremlj je naveo da bi donošenje takvih odluka "bilo još jedan korak u kršenju svih pravila i normi međunarodnog prava".

Ruski ministar finansija Anton Siluanov ranije je rekao da od 2022. godine neprijateljske zapadne zemlje uvode sankcije Rusiji, njenim građanima i organizacijama, a Evropska unija i druge zapadne zemlje aktivno rade na stvaranju zakonskih uslova za konfiskaciju zamrznute ruske imovine.

Rusija je više puta naglasila da će se zemlja izboriti sa pritiscima sankcija koje je Zapad počeo da vrši pre nekoliko godina i koji nastavlja da se pojačava.