Svet
Posle rampe Orbana i SAD: EU smišlja kako da otme rusku imovinu za finansiranje Ukrajine
Zvaničnici G7 su poslednjih nedelja intenzivirali razgovore o trošenju oko 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine, što je radikalan korak koji bi otvorio novo poglavlje u finansijskom ratu Zapada protiv Moskve.
Zapadne zemlje aktivno traže načine da zaplene imovinu Centralne banke Rusije kako bi finansirale Ukrajinu, jer politički sporovi u SAD i Evropi ugrožavaju tok finansijske podrške.
Zvaničnici G7 su poslednjih nedelja intenzivirali razgovore o trošenju oko 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine, što je radikalan korak koji bi otvorio novo poglavlje u finansijskom ratu Zapada protiv Moskve.
Ovaj pritisak dolazi pošto su ostali bez dva ključna paketa finansijske pomoći Ukrajini vredna više od 100 milijardi dolara ove nedelje, pošto su republikanci u američkom Kongresu i Viktor Orban iz Mađarske, članice EU, zauzeli stav protiv finansiranja Kijeva.
Zaplena ruske imovine mogla bi da obezbedi alternativni tok finansiranja za Kijev, posebno imajući u vidu očekivane ogromne troškove posleratne rekonstrukcije. Ali, do sada su se vlade G7 uglavnom protivile takvom potezu, plašeći se da će se to loše odraziti na strane investitore.
Iako Vašington nikada nije javno podržao konfiskaciju, SAD su poslednjih nedelja zauzele odlučniji stav, tvrdeći da postoji put za zaplenu imovine "u skladu sa međunarodnim pravom".
"Članice G7 i druge posebno pogođene države mogle bi da zaplene rusku suverenu imovinu kao kontrameru da nateraju Rusiju da prekine svoju agresiju", navodi se u dokumentu za diskusiju američke vlade, u koji je "Fajnenšel tajms" imao uvid.
Ministarstvo finansija SAD je odbilo da komentariše, dok je jedan američki zvaničnik rekao da je Vašington bio angažovan u razgovorima o korišćenju ruske suverene imovine i da veruje da postoji kratak rok za donošenje odluke. Predložili su da bi se o tome moglo razgovarati na sastanku lidera G7 koji je najavljivan za februar, a koji bi se poklopio sa drugom godišnjicom početka sukoba u Ukrajini.
"Vanredna vremena zahtevaju vanredne mere"
Ali, pozivi na oduzimanje same imovine postali su sve glasniji kako su se pojavile pukotine u političkom konsenzusu o dodatnom finansiranju Ukrajine. Paketi pomoći vredni 60 milijardi dolara i 50 milijardi evra u Vašingtonu i Briselu, nisu dobili odobrenje ove nedelje.
Lord Dejvid Kameron, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, izrazio je uverenje da postoji "pravni put" za konfiskaciju imovine i sugerisao je da bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo da deluje sa SAD ako se drugi saveznici G7 ne mogu ubediti.
"Vanredna vremena zahtevaju vanredne mere", rekao je on u četvrtak pred britanskom parlamentarnom komisijom, dodajući da se "snažno zalaže" za predlog unutar G7.
Evropske zemlje, posebno Nemačka, Francuska i Belgija, oklevale su da naprave takav potez, pozivajući se na pravne probleme kao što je zaštita koju suverena imovina uživa prema međunarodnom pravu. Najveći deo od 300 milijardi evra ruske državne imovine drži se u Evropi.
Uprkos tome, jedan zapadni zvaničnik je rekao da je bilo "definitivno intenzivnih razgovora" unutar G7 i "sve većeg konsenzusa" da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za Ukrajinu.
"Moramo pronaći način da Ukrajini obezbedimo gotovinu, u bilo kom obliku. I sve više zemalja ukazuje na imovinu i pita se zašto se i dalje ne iskoristi", rekao je jedan diplomata EU koji je učestvovao u neuspelim pregovorima na samitu ove nedelje.
