Svet
NATO članica poručuje: Vreme je da se pronađe "drugi način" za rešavanje sukoba u Ukrajini
Kijev je početkom leta pokrenuo ofanzivu koja se raspirivala, ali nije uspeo da osvoji značajnije teritorije, dok je pretrpeo velike gubitke u ljudstvu i opremi koju je isporučio Zapad
Vreme je da sve zemlje uključene u ukrajinski sukob počnu da traže političko rešenje za krizu, izjavio je u subotu italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto.
Italijanski ministar odbrane je istakao, kako je citirala novinska agencija ANSA, da borbe uskoro ulaze u treću godinu, "važno je krenuti putem koji vodi ka političkom rešenju". On je, međutim, naglasio da se ovi napori moraju poklopiti sa kontinuiranom vojnom podrškom Ukrajini.
Krozeto je istakao da, iako je Zapad uspeo da obezbedi "očuvanje" Ukrajine, ostali njegovi ciljevi ostaju neispunjeni.
"Ono što se ne može postići vojnim putem, može se postići otvaranjem diplomatskog i političkog fronta u pokušaju da se postigne isti rezultat kroz mirovne pregovore", rekao je on.
Krozeto je takođe istakao da "ono što je postojalo pre rata mora biti obnovljeno, a ono što nije moglo da se uradi oružjem mora da se uradi na drugi način".
Države članice NATO-a, uključujući SAD, koje su se pojavile kao glavni apologeta Kijeva, insistirale su na tome da će nastaviti da podržavaju Ukrajinu "koliko god bude potrebno", istovremeno preduzimajući korake da se zemlja u sukobima približi vojnim standardima Alijanse.
Rusija, koja je istorijski posmatrala širenje NATO-a ka svojim granicama kao pretnju, rekla je da je nastojanje Ukrajine da se pridruži Alijansi jedan od ključnih razloga za sukob.
Italijanski ministar odbrane je i početkom oktobra upozorio da je malo verovatno da će neprijateljstvo Moskve i Kijeva biti rešeno na bojnom polju.
Tada je objasnio da "što više vremena prolazi, to se više smanjuje mogućnost pomoći Ukrajini resursima koji nisu neograničeni", ukazujući na ozbiljne probleme sa kojima se Kijev susreo u svojim neuspelim pokušajima da potisne ruske trupe.
Kijev je početkom leta pokrenuo ofanzivu, ali nije uspeo da osvoji značajnije teritorije, dok je pretrpeo velike gubitke u ljudstvu i opremi koju je isporučio Zapad. Moskva je procenila ukrajinske žrtve od početka ofanzive na oko 160.000 vojnika.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski prošle jeseni potpisao dekret o zabrani pregovora sa sadašnjim rukovodstvom u Moskvi nakon što su četiri bivša ukrajinska regiona velikom većinom glasala za pridruživanje Rusiji. Moskva je više puta govorila da je spremna za mirovne pregovore sa Kijevom.
