Ni legalno, ni mudro: Može li Amerika da zapleni zamrznutu imovinu Rusije?

Američki Kongres razmatra usvajanje nacrta zakona o ekonomskom prosperitetu i mogućnostima za Ukrajince, takozvani REPO, koji bi, ako bude usvojen, dao američkom predsedniku ovlašćenje da konfiskuje milijarde dolara u vlasništvu Centralne banke Rusije koje se drže u SAD, i da taj novac prosledi Ukrajincima.

U pitanju je oko 300 milijardi dolara imovine koju ruska centralna banka drži na računima u zapadnim zemljama, uključujući SAD. Od početka Specijalne vojne operacije ta sredstva su zamrznuta, tako da Rusija ne može da im pristupi.

REPO je pokušaj da se odgovori na pitanje zašto ne iskoristiti ta, kako navodi "Blumberg", potencijalno ključna sredstva koja nikome ne služe. Zakon bi se odnosio samo na suverene ruske fondove unutar SAD, koji iznose svega nekoliko milijardi. Najveći deo ruskog novca u inostranstvu nalazi se u Evropi, a posebno u Belgiji, gde se nalazi depozitar hartija od vrednosti "Juroklir". Da bi REPO "pomogao" Ukrajini, EU bi morala da se ugleda na njega.

Ovo otvara veća pitanja. Prvo, da li bi takva zaplena prekršila međunarodno pravo? I drugo, legalno ili ne, da li bi to bilo geopolitički mudro?

Ingrid Brunk, stručnjak sa Pravnog fakulteta "Vanderbilt" kaže da postoje tri pravna načina da se zaplene državna sredstva. I nijedan nije dostupan u sadašnjem kontekstu.

Jedan put bi vodio kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rusija je "prekršila međunarodno pravo" "invazijom" na suverenu članicu UN, tako da bi Savet mogao da nametne reparacije Kremlju. Ali Rusija je članica tog Saveta sa pravom veta – kao i njen partner Kina – tako da se to neće dogoditi.

Drugi put bi išao kroz međunarodni mirovni sporazum. Ta opcija je u igri tek kada se sukob okonča, a Kijevu su pare potrebne sad.

Treća opcija, kako neki ljudi tvrde, je međunarodno običajno pravo. To je, objašnjava "Blumberg" kumulativno telo presedana koje države prihvataju kao obavezujuće. A običajno pravo izričito dozvoljava "protivmere" spram zemalja koje krše zakon. Ali, kaže Brunk, logika kontramera u običajnom pravu je da podstakne prekršioce na poštovanje pravila.

Ako zatvorite svoj vazdušni prostor, recimo, nama je dozvoljeno da zatvorimo svoj dok ne otvorite ponovo. Protivmere nisu zamišljene kao pomoć trećim stranama koje žele da obeštete "žrtve".

REPO implicitno priznaje ove probleme tako što ide drugim putem: jednostavno ovlašćuje predsednika da konfiskuje sredstva. Odnosno, ignoriše međunarodno pravo.

Dobitnik Nobela za ekonomiju: Zaplena ruske imovine bila bi kataklizma za dolar

Takav potez bi pokrenuo geopolitička pitanja. Jedna praktična posledica bi bila signal Kini i drugim zemljama koje imaju napete odnose sa SAD da će njihova imovina biti sledeća na meti ako, recimo, Kina krene na Tajvan. To će ih podstaći da svoje rezerve drže u neutralnim zemljama i u drugim valutama osim dolara i evra. Dugoročno, ovo bi moglo da potkopa američku moć.

Neposredniji problem je, međutim, to što bi donošenje ad hok zakona za zaplenu imovine suverene zemlje izgledao licemerno većini sveta. Dok Zapad Ukrajinu forsira kao šampiona globalne borbe za odbranu "međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima", ostatak sveta u to ne veruje i smatra da SAD rade šta hoće i da to naknadno opravdavaju. Oduzimanjem ruske imovine uz pomoć zakonskih propisa, Vašington bi nahranio tu priču o licemerju i dodatno otuđio takozvani Globalni jug.

REPO je, zaključuje "Blumberg", pogrešan. I SAD i EU moraju, ako već žele da pomognu Ukrajini, da to rade iz sopstvenih resursa a ne nezakonitim oduzimanjem imovine Rusije.