Svet
Kriza u Nemačkoj se nastavlja: Da li Šolcova vlada može da padne?
Iako je vlade u Nemačkoj skoro nemoguće oboriti, podele unutar vladajuće koalicije mogli bi da pošalju Nemce na birališta u doglednoj budućnosti
Vlada nemačkog kancelara Olafa Šolca se, nakon nešto više od dve godine na čelu najveće ekonomije Evrozone, nalazi u dubokim problemima, što je podgrejalo glasine o potencijalnom raspadu vladajuće koalicije.
Podele između tri vladajuće partije - Šolcovih Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Slobodnih demokrata (FDP) - sve su dublje, a kriza je dobila novu dimenziju kada je nemački Ustavni sud doneo presudu kojom je odluka o potrošnji sredstava prvobitno namenjenih za ublažavanje posledica pandemije na vladinu zelenu agendu proglašena protivustavnom.
Takva odluka bi poljuljala svaku vladu, ali je zbog prirode Šolcove koalicije u Nemačkoj taj problem posebno značajan, piše "Politiko".
Naime, ministar finansija iz redova fiskalno konzervativnog FDP-a Kristijan Lindner odbio je da podrži novu suspenziju ustavne zabrane zaduživanja, čime je onemogućeno finansiranje ambicioznih projekata energetske tranzicije - koja je prioritet za drugi stub koalicije, Zelene.
Mnogi nemački glasači ljuti su zbog činjenice da se nemačka vlada uopšte našla u ovoj situaciji - bez plana B čak i u trenutku kada je presuda Ustavnog suda delovala izvesno, navodi briselski portal.
Da li će vlada pasti?
U većini država ovakva kriza bi dovela do pada vlade. Ipak, u Nemačkoj to nije slučaj - zato što je obaranje vlada u toj državi izuzetno teško.
Kako bi sprečili pojavu političke nestabilnosti nalik na onu koja je prethodila usponu nacista na vlast početkom 30-ih godina, autori nemačkog Ustava su postavili izuzetno teške uslove za obaranje vlada i raspisivanje novih izbora.
Jedino nemački kancelar ima nadležnost da pozove na glasanje o poverenju vladi u Bundestagu, dok je predsednik države jedini koji može da raspiše izbore.
Zbog toga je glasanje o poverenju vladi u Nemačkoj prava retkost - do sada su sprovođena samo pet puta - i to uglavnom u trenucima kada su aktuelni kancelari želeli da ojačaju sopstvenu poziciju, navodi "Politiko".
Nemački kancelar je protiv svoje volje uklonjen samo jednom, kada je 1982. godine FDP napustio koaliciju sa Socijaldemokratama Helmuta Šmita i, bez novih izbora, formirao vladu sa Demohrišćanima (CDU-CSU) Helmuta Kola.
Takav scenario danas nije moguć, pošto potencijalna koalicija FDP-a i CDU-CSU ne bi imala neophodnu većinu u Bundestagu.
Ipak, permanentna kriza u vladi bi mogla da podstakne FDP, čija se popularnost trenutno kreće oko cenzusa od 5 odsto, da napusti vladu. O tome se već govori, pošto je grupa nezadovoljnih članova te stranke pokrenula inicijativu o organizovanju unutarpartijskog referenduma o ostanku u vladi.
Referendum je počeo ranije ove nedelje i trajaće do 1. januara. Iako on neće biti obavezujući, ukoliko većina članova FDP-a bude podržala napuštanje koalicije, rukovodstvo te partije će se naći pod velikim pritiskom da to i učini.
To znači da će FDP ostati Damoklov mač iznad Šolcove vlade. Ukoliko ta partija napusti njegovu koaliciju, Šolc će biti pod pritiskom da pozove na glasanje o poverenju vladi koje će najverovatnije izgubiti.
Ukoliko do toga dođe i niko drugi ne uspe da formira većinu u Bundestagu, Nemačka će ići na nove izbore - a to predstavlja veliki rizik za partije vlasti, čija je popularnost drastično opala u odnosu na poslednje glasanje održano pre nešto više od dve godine.
Dok su SPD, FDP i Zeleni u septembru 2021. osvojili ukupno 52 odsto glasova, njihova kolektivna podrška danas iznosi tek oko 33 odsto.
To je svega nekoliko procenata više od Demohrišćana, koji se kotiraju na tridesetak odsto, dok bi desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) u tom scenariju bila druga po veličini partija u Bundestagu sa oko 22 odsto glasova.
