"Skaj njuz" Australija: Bajden nije mentalno sposoban da šalje trupe u Ukrajinu

Diplomatsko rešenje za rusko-ukrajinski konflikt najbolje je čemu se predsednik SAD Džozef Bajden može nadati, budući da suprotna opcija, eventualno slanje američkih trupa u Ukrajinu, nikako ne bi trebalo da bude prepuštena nekome čije su kognitivne sposobnosti očigledno u padu, piše profesor Džozef Sirakuza sa Univerziteta Kertin u Australiji.

"Za razliku od 'jastrebova' u spoljnopolitičkom establišmentu i vojno-industrijskog kompleksa, koji ubira korist, američka javnost i zapadni svet ne žele da njihovi sunarodnici budu poslati na udaljena bojišta", piše Sirakuza u autorskom tekstu za "Skajnjuz".

Puls građana i politički trenutak pred predsedničke izbore 2024. godine i poziciju osamdesetogodišnjeg predsednika Bajdena osetili su američki zvaničnici iz vojnog i obaveštajnog sektora, kao i deo Demokratske stranke, koji sve glasnije i jasnije šalju signale javnosti da je vreme da se razmišlja o mirovnom rešenju.

Podsećajući na nedavni sastanak direktora CIA Vilijama Bernsa sa ruskim kolegom Sergejom Nariškinom u Ankari i njihovo razmatranje uslova za pregovore, Sirakuza navodi da su SAD nestrpljive da odigraju svoju ulogu u privođenju kraju rusko-ukrajinskog sukoba, ali samo ako Vašington uspe da predstavi Kijev kao "dobronamernog" partnera u diplomatskim pregovorima.

Svi ratovi, uključujući i posredničke završavaju se na ovaj način, konstatuje australijski profesor, koji je mišljenja da bi primirje odgovaralo i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu jer se suočava sa "zastojem u Ukrajini i problemima kod kuće".  

Nestrpljiv da obezbedi mirovno rešenje pre predsedničkih izbora 2024. godine, Bajden je stavio do znanja da je spreman da prihvati prekid vatre pre nego potpuno povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine. To se neće svideti ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, koji je kao jedan od uslova za pregovore naveo baš taj - potpuno povlačenje ruskih trupa – ali to neće biti od važnosti, konstatuje Sirakuza.

"Poenta je da američka javnost ne voli rat", navodi profesor, a uz upitne kognitivne sposobnosti trenutnog predsednika, ni dobar deo političkog i vojnog establišmenta nije voljan da ga prigrli.

Međutim, istraživanje koje zatim navodi kao prilog svojoj tezi, dovodi u pitanje njegov zaključak, tačnije pokazuje da Amerikancima ne nedostaje "ratnog entuzijazma", već samo da brzo splašnjava.

Australijski profesor podseća da je 1965. godine šest od deset Amerikanaca podržavalo slanje trupa u Vijetnam, da bi već 1971. isti procenat građana smatrao da je slanje američkih vojnika u ovu zemlju bilo greška.

Koliko se brzo Amerikanci hlade od rata kada su glave njihovih vojnika u pitanju, toga bi, kako se navodi u tekstu, trebalo da se sećaju i Bajden i Tramp, obojica iz generacije koja je stasala za vojsku u vreme Vijetnamskog rata.

Nastavak američke podrške Ukrajini, koja se već sada ozbiljno preispituje, postaće važno pitanje u javnosti kako se budu približavali predsednički izbori, smatra Sirakuza.

"Verujem da će američka podrška Ukrajini postati manje stranačko, a više opšte društveno pitanje, dok se političari budu borili da opravdaju prekookeanska izdvajanja usred domaćih problema, poput rekordno visoke inflacije, porasta kriminala i kontrole granica", piše Sirakuza.

Pomoć Kijevu "koliko god bude bilo potrebno", dovešće u pitanje prvo levo, a onda desno krilo političkog spektra, što će se pretvoriti u pritisak na Bajdenovu administraciju da vojnu pomoć upari sa diplomatskim naporima za prekid neprijateljstava.

Veliki ulog

Trideset članova levog krila Demokratske stranke već je zatražilo od američkog predsednika da traga za diplomatskim rešenjem i pokuša da obezbedi realistični okvir za prekid vatre. Demokrate se oslanjaju i na uverenje Džozefa Bajdena da će morati da dođe do sporazuma pregovorima, ali problem je u tome kako do toga doći, konstatuje Sirakuza.

On ističe da je očigledno ono na šta ukazuju demokrate, da je alternativa diplomatiji rat, i dodaje da je ulog veliki, budući da konflikt utiče na desetine miliona ljudi širom sveta zbog rasta cena pšenice, đubriva, goriva koje ubrzavaju globalnu krizu s hranom i produbljuju siromaštvo.

Treba učiniti sve da se sedne za sto i reši "ova stvar", izjavio je nedavno nekadašnji načelnik Generalštaba vojske SAD Majk Malen, smatra i većina Amerikanaca.

Tačnije, kako piše profesor Sirakuza, 57 odsto njih podržava pregovore na koje poziva SAD, čak i ako bi to zahtevalo kompromise sa Moskvom i izbegavanje nuklearnog rata sa Rusijom.

"Američki prioriteti su, inače, jasni: snažni diplomatski napori kako bi se podržao sporazum kroz pregovore i prekid vatre, direktni bilateralni razgovori s Moskvom, ispitivanje mogućnosti novih sporazuma o evropskoj bezbednosti, prihvatljivih za sve strane i brz kraj konflikta", sumira Sirakuza.