Prvi vazdušni dvoboj F-18 i MiG-25: Kako je irački pilot oborio američki avion

Napredak u razvoju sistema protivvazduhoplovne odbrane učinio je vazdušne duele izuzetno retkom pojavom. Ipak, 1991. godine, kada su SAD započele operaciju "Pustinjska oluja", jedan irački pilot uspeo je da zbuni američke pilote kada je svojim MiG-25 oborio američki F/A-18 "hornet".

Kako piše "Jurejžan tajms" to je bio prvi vazdušni sukob između MiG-25, koji je u to vreme bio treći najsposobniji sovjetski avion u upotrebi, ali i najmoćniji avion iračkog vazduhoplovstva u pogledu borbenih sposobnosti vazduh-vazduh, i F/A-18.

Tokom Iransko-iračkog rata, borbeni avion je korišćen za misije vazduh-vazduh, a u Zalivskom ratu, bili su raspoređeni i u ulozi bombardera.

MiG-25 važi za jedan od najbržih, ako ne i najbrži borbeni avion, koji je uveden u upotrebu bilo gde u svetu, sa ogromnim i moćnim radarom, kao i sposobnošću da leti brzinom većom od tri maha. Tokom rata, "foksbatovi", kako glasi njihova NATO oznaka, bili su najveća pretnja za američku nadmoć u vazduhu.

U ranim jutarnjim satima, 17. januara 1991, poručnik Zuhair Davud iz iračkog ratnog vazduhoplovstva stacioniran u vazduhoplovnoj bazi Kadesija dobio je poziv u 02:38 (po Bagdadskom vremenu) da poleti. Bio je jedan od četiri pilota MiG-25 u pripravnosti u bazi. Po rečima poručnika:

"Momak sa druge strane radio veze vikao je – MIG-25 mora odmah da poleti!".

Zadatak za MiG-25 bio je jasan – da presretne prvi udar koji se približavao. Bio je to početak operacije "Pustinjska oluja", poznate i kao Prvi zalivski rat.

Oko 2.30 ujutru (po Bagdadskom vremenu), tri udarne grupe američke mornarice koja se sastoje od dve grupe SEAD (Suppression of Enemy Air Defenses, SEAD) i formacije lovaca američke mornarice "alfa udar" ušle su u irački vazdušni prostor. Njihov cilj bio je da unište velike vazdušne baze na kojima su bile stacionirane eskadrile ruskih "migova" 25, 29 i drugih bombardera.

Formacija "alfa udar" uključivala je 10 F/A-18C "horneta" koji su poleteli sa broda "USS Saratoga". Oni su prošli kroz saudijski vazdušni prostor dok su leteli na visini između 25.000 i 29.000 stopa (7.600 do 8.800 metara). Imali su zadatak da posmatraju neprijateljske bombardere i savladaju protivvazdušnu odbranu.

Njih je pratilo osam bombardera A-6E sa zadatkom dejstva po Tamuzu. Iza njih letelo je još EA-6B i dva para F-14A. 

Putanja na velikoj visini omogućila je da ih irački radari lako otkriju, budući da ovi sistemi imaju veći domet kada osmatraju prostor i traže ciljeve na velikim visinama.

Udarna formacija američke mornarice otkrivena je i pre nego što su prešli u irački vazdušni prostor. Za to vreme, dva MiG-29 iračkog vazduhoplovstva bila su u vazduhu u pokušaju da presretnu bombardere B-52 koji su pogodili Talhu.

Tada je poručnik Davud dobio poziv da za poletanje i borbu: "Požurio sam do aviona. Tehničari su bili spremni za ovaj trenutak, kao i letelica, tako da je poletanje bilo izuzetno brzo — u vazduhu sam bio samo tri minuta nakon što sam primio poziv. Posle poletanja sam prešao na bezbednu frekvenciju i uspostavio kontakt sa komandnim centrom za presretanje, sektora PVO. Nebo je bilo vedro, sa veoma dobrom vidljivošću. Komandni centar počeo je da mi daje uputstva za grupu aviona koja je prodrla u irački vazdušni prostor južno od baze".

Reč je o metodi presretanja koja podrazumeva da komandni centar povezan sa više radarskih stanica navodi avion presretač na cilj u vazduhu.

Davud je potom napravio zaokret na jug, aktivirao punu komoru za naknadno sagorevanje i dostigao brzinu od 1,4 maha. Irački avion je leteo pravo u sredinu formacije američkih borbenih aviona. Sama veličina MiG-25 značila je da ga je odmah nakon poletanja otkrio vođa eskadrile, komandant Majkl Anderson.

Anderson je otkrio MiG-25 na svom radaru na oko 112 km od Kadesije: "Na radaru sam uočio metu u vazduhu koja se poleće sa aerodroma (ispred nas)", priseća se Anderson i dodaje:

"Odmah sam znao da je to neprijateljski avion jer na F/A-18 imamo tehnologiju za elektronsku identifikaciju. Mogao sam da vidim plamen naknadnog sagorevanja, i to je bio izuzetno dug žuti plamen koji sam ranije video na MiG-25. Nema sumnje o čemu se tačno radi kada to vidite. Čim sam ga zaključao na radaru, skrenuo je desno i u tom trenutku je počeo da me zaobilazi u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Napravio sam nekoliko krugova sa njim."

Davud je potvrdio Andersonovu verziju prvog presretanja: "Moj radar se i dalje zagrevao, a bio sam 90 km od  ciljane  formacije kada me je neprijateljska letelica zaključala na radaru. Izveo sam težak manevar i izbegao zaključavanje", rekao je Davud.

Anderson je čekao potvrdu od "avaksa" (pozivni znak "kugar") da je letelica zaista bila neprijateljska. Pošto izviđački avion nije uspeo da potvrdi da je reč o neprijateljskoj letelici, dva borbena aviona su se okrenula jedan prema drugom. Kako je noć bila mračna, videle su se samo mlaznice koje su plamtele iza njih.

Kada su se našli u položaju jedan naspram drugog, Davud se je napravio zaokret i isključio naknadno sagorevanje kako mu američki avion ne bi prišao sa zadnje strane. Anderson je izgubio Davuda, međutim, dok se MiG-25 okretao na istok, preleteo je Andersonovog kolegu u drugom avionu.

Tada je čak i Davud izgubio cilj iz vidokruga i to prijavio komandnom centru, koji mu je zatim savetovao da se okrene na istok i gađa drugu metu udaljenu oko 40 km, što je MiG-25 uradio i zaključao ga na 38 km.

Meta je bio američki F-18 kojim je pilotirao poručnik Skot "Spajk" Spajčer. Skot se približavao svojoj lansirnoj tački i isključio je autopilot. Svoju letelicu je postavio u položaj za obrušavanje i uključio naknadno sagorevanje da ubrza za svoje prvo lansiranje protivradarskih raketa.

"Locirao sam cilj na 38 km i na 29 km ispalio sam projektil R-40RD ispod svog desnog krila. Držao sam cilj zaključan na radaru sve dok nisam video ogromnu eksploziju ispred sebe. Nastavio sam da gledam letelicu koja se spiralno spuštala na zemlju dok ju je vatra progutala", ispričao je Davud o obaranju američkog borbenog aviona.

Kada je crna kutija oborenog F-18 konačno ispitana tokom pregleda 1995. godine, otkriven je detaljan prikaz parametara leta mlaznjaka. Za 17 sekundi, američka letelica je ubrzala do 540 čvorova i pala sa oko 8.000 metara.

Kontrolor na jednom od "avaksa" primetio je da se dve letelice "spajaju" u 03:50 časova. Sa leve strane, ispod kokpita F-18, eksplodirala je raketa R-40RD, što je dovelo do zanošenja američkog aviona u desno i otpadanja spoljašnih rezervoara i njihovih nosača. Letelica je pala na oko 77 km od Kadesije, a Spajčer je nakon katapultiranja poginuo i tako postao prva žrtva američke ratne mornarice u "Pustinjskoj oluji"