Minhenski osvetnik: Cvi Zamir, tvorac operacije "Božji gnev"

Cvi Zamir, bivši general Izraelskih odbrambenih snaga i šef obaveštajne službe Mosad, koji je umro juče u 98. godini, rukovodio je, kao šef Mosada, operacijom "Božji gnev", izraelskom osvetom Palestincima za masakr u Minhenu 1972. godine.

Kriza je izbila 5. septembra 1972, kada su osmorica naoružanih pripadnika organizacije "Crni septembar" upali su u zgradu u kojoj se nalazila izraelska reprezentacija na Olimpijskim igrama u Minhenu, pri čemu su dvojica sportista smesta ubijena, a devetoro su zadržani kao taoci.

Za njihovo oslobađanje Palestinci su zahtevali puštanje 236 zatvorenika iz izraelskih zatvora. Vlada Golde Meir nije prihvatila zahteve otmičara.

Minhenska katastrofa

Zamir je tada otputovao u Minhen, gde je od zvaničnika Zapadne Nemačke zatražio da dopuste angažovanje izraelske specijalne vojne jedinice, obučenu za spasavanje talaca i borbu protiv terorizma. Međutim, ovaj izraelski zahtev je odbijen.

Trebalo je da se otmičari helikopterima prebace do obližnjeg aerodroma Firstenfeldbruk, na kome ih je čekao avion kojim bi odleteli u neku arapsku zemlju. Nemci su planirali da snajperskim hicima likvidiraju otmičare u trenutku kada budu prelazili iz helikoptera u avion.

Zamir je posmatrao Nemce kako se pripremaju za obračun. "Nemci su sve vreme bili beskorisni", prisetio se naknadno.

Na aerodromu je bilo mrkli mrak, a veštačka svetla nisu bila dovoljna za upotrebu snajpera. Petorica snajperista je trebalo da izađu na kraj sa osmoricom terorista. Neke snajperske puške nisu imale ni teleskopske nišane, a snajperisti nisu mogli da međusobno komuniciraju.

Kada su snajperisti otvorili vatru, nisu uspeli da ubiju sve otmičare. Trojica terorista bacila su ručne bombe na helikopter, a eksplozija je zapalila rezervoar za gorivo. Izraelski taoci, koji su sedeli u helikopteru, izgoreli su živi.

Zamir je tada zatražio da pregovara sa teroristima. Vodeći sa sobom prevodioca, rekao je otmičarima: "Prestanite da pucate, čeka vas avion." Palestinci su i na njih otvorili vatru.

Kada se vratio sa aerodroma, telefonirao je premijerki Goldi Meir: "Golda, imam loše vesti. Niko od Izraelaca nije preživeo."

Kasnije je Zamir rekao: "Bilo je užasno gledati kako se sve ovo dešava na nemačkom tlu."

Uspesi i neuspesi na čelu Mosada

Imenovanje Zamira na čelo Mosada mnoge je iznenadilo. Kao direktor agencije, Zamir je imao neposredan stil rukovođenja. Preuzimao je odgovornost za uspehe i neuspehe.

Nakon Minhena, kako se kasnije prisetio, "Golda je želela da teroristi budu izvedeni pred sud, ali je ubrzo shvatila da je to nemoguće." Zamir je predložio da ih Mosad pobije.

Ona mu je naložila da sastavi listu meta, čiji je cilj bio da se zbriše čitava palestinska mreža u Evropi. Tajni "Komitet iks", kojim je predsedavala premijerka, odobrio ono što je kasnije postalo poznato kao operacija "Božji gnev".

Prvi je ubijen Abdel Vael Cvajter, zvanično prevodilac u libijskoj ambasadi u Italiji, koji je, prema Mosadu, bio terorista "Crnog septembra".

Nije sve uvek teklo glatko. U julu 1973. pripadnici Mosada ubili su marokanskog konobara u gradu Lilehameru u Norveškoj. "Afera Lilehamer" je bila sraman neuspeh. Pripadnici Mosada u Norveškoj su osuđeni. Golda Meir nije prihvatila ostavku Zamira.

Tokom 20 godina, čak i nakon njegovog penzionisanja, izraelski agenti su nastavili sa operacijom "Božji gnev", ubijajući na desetine Palestinaca.

U oktobru 1973. Zamirova pažnja se usmerila na pripreme Egipta i Sirije za napad na Izrael. Vojna obaveštajna služba odbacila ove informacije, ali Zamir je upozorio na mogućnost rata.

U Londonu se tada sastao sa zetom bivšeg egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, koji mu je rekao da će "rat izbiti sutra". Zamir je kasnije zaključio: "Najveće dostignuće Mosada dok sam bio na njegovom čelu bilo je upozorenje na predstojeći rat."