Borelj: Rusija ima gas, Kina globalnu inicijativu, a EU veruje u moć ubeđivanja

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj rekao je da Evropska unija mora da izbegne da zavisi od drugih zemalja i tržišta dok preoblikuje svoju spoljnu politiku posle ukrajinskog konflikta, i da se nametne kao alternativa Rusiji i Kini, ali da je to lakše reći nego uraditi jasno proističe iz njegovog intervjua koji je dao za "Euroaktiv" na marginama ministarskog sastanka predstavnika EU i Centralne Azije u Samarkandu u Uzbekistanu.

Jedini konkretan uspeh EU koji je naveo, u odnosu na Kinu i Rusiju, jeste taj što je EU pozvana na pomenuti sastanak, dok Peking i Moskva nisu. S druge strane, priznao je da Rusija i dalje ima značajan uticaj na zemlje Centralne Azije sa kojima su došli da razgovaraju na sastanku, da je kineska inicijativa "Pojas i put" mnogo uspešnija od evropskog "Global getveja", da Kina brže sklapa trgovačke sporazume nego EU, a da Afriku "malo po malo gubimo".

Sam Borelj naveo je da je Kina godinama ispred EU kada su u pitanju globalne inicijative, dok s druge strane za nekoliko meseci završava ono za šta su zemljama evropskog bloka potrebne godine – poput trgovačkih sporazuma sa zemljama Latinske Amerike. 

Osvrnuo se i na dijalog Beograda i Prištine, rekavši da EU nije sudija, već mnogo više od toga jer "i jedni i drugi žele da postanu članice EU, a mi imamo određeni kapacitet da ujednačimo njihove stavove".

Trebalo je da se dogodi pandemija kovida-19 pa da EU shvati da ne proizvodi jedan od osnovih lekova, "paracetamol", konstatovao je Borelj, i da je u potpunosti zavisna od Indije, koja se pokazala kao "nepouzdan dobavljač".

Pandemija, izgleda, nije bila dovoljna, već je bila potrebna nova "lekcija", koja je u toku.

"EU mora da prestane da koncentriše svoje zalihe sirovina i dobara na jednog jedinog dobavljača. Tu lekciju smo, nadam se, naučili iz ove gasne krize. Uvek ćemo biti zavisni, ne možemo od dana do dana da se prebacujemo sa otvorenog na zatvorena tržišta, ali nam treba uravnoteženiji pristup", rekao je Borelj.

On se pohvalio time da je EU pokazala da je sposobna da se brzo prilagodi, jer "brzo smo od 40 odsto zavisnosti od ruskog gasa došli do sedam odsto". Međutim, kao što nije naveo da li je Evropa počela da proizvodi "paracetamol" ili našla pouzdanijeg dobavljača, tako se nigde ne navodi ogromna cena koju su evropske ekonomije i njeni građani platili za odricanje od ruskog gasa.

"Naša zavisnost od ruskog gasa, takođe je u početku od nekih bila prodavana kao pragmatizam, uz zanemarivanje ko je Putin i šta radi u zamenu za jeftin gas. Dakle, hajde da ne budemo pragmatični", poziva Borelj koji izgleda nudi politički pristup bez obzira na cenu.

On je pohvalio zemlje centralne Azije koje podržavaju teritorijalni integritet i ne dozvoljavaju da se teritorije njihovih država koriste da se zaobiđu zapadne sankcije uvedene Moskvi, ali je dodao i da su one u "delikatnom" položaju zbog njihovih "ekonomskih, kulturnih, političkih i demografskih veza sa Rusijom".

Strategija EU "Global getvej" je način da pokažemo političku ambiciju i svoje prisustvo kada je u pitanju centralna Azija, napominje Borelj.

"Ako želimo da postojimo u političkom smislu, moramo da učinimo nešto. Zato napredujemo sa 'Global getvejom' kao promenom za sve koji su zainteresovani, a zainteresovani su jer im treba protivteža", kaže Borelj.

U odnosu na kinesku inicijativu "Pojas i put", strategija EU kaska. Borelj konstatuje da Kinezi vrlo efikasno sprovode svoju inicijativu, da su počeli sa njom godinama pre EU, da planiranih 300 milijardi evra možda nije dovoljno da se parira kineskoj inicijativi, ali navodi da je EU ukupno gledano najvažniji investitor u centralnoj Aziji.

EU ne može da se pretvara da je poput države, ona je "kolaž" 27 zemalja članica.

"Ali možemo da učinimo mnogo koristeći naš kapacitet za ubeđivanje. Snaga nije samo vojna snaga. Imamo i uticaj koji treba iskoristiti", napominje Borelj.

Dodao je i da je naglo pogoršanje situacije u Avganistanu bilo poziv za buđenje Evropskoj uniji, i podsetio da je Evropa rekla "ne" talibanima, ali da je od pada Kabula narod Avganistana podržan sa 400 miliona evra.