Letonski ministar: Baltičko more će biti NATO jezero, moramo zaustaviti Rusiju

Baltičko more na koje i Rusija ima izlaz – postaće "NATO jezero", kada Finska i Švedska postanu članice NATO-a, a Zapadu je potrebna dugoročna strategija da obuzda Rusiju, kazao je letonski ministar spoljnih poslova Krišjanis Karinš, naglasivši da će Moskva "tražiti nove mete bez obzira na ishod njene invazije na Ukrajinu".

Bivši letonski premijer i samoproglašeni kandidat za šefa NATO-a, ističe za "Fajnenšel tajms" (FT) da uprkos očiglednim ekspanzionističkim težnjama Alijanse o kojima i sam govori, Rusija je ta koja ima "ideologiju zasnovanu na imperijalizmu" što znači da bi Moskva bila pretnja čak i pod novim predsednikom, pa i ako Ukrajina povrati sve svoju teritoriju.

"Rusija se neće zaustaviti sama. Rusiju moramo zaustaviti. Zaustavljanje Rusije u Ukrajini ne znači da je gotovo. To jednostavno znači da ćemo morati da nastavimo. To je ono što je važno za NATO: moraćemo da radimo na dugoročnoj strategiji obuzdavanja Rusije", rekao je Karinš.

Potpiruju sukobe u svetu: Kako Amerika pokušava da održi hegemonističku poziciju

Baltičke države i Finska su na liniji fronta između NATO-a i EU s jedne strane i Rusije s druge, i ovih dana sve glasnije su u "upozoravanju" Zapada da se ruski predsednik Vladimir Putin verovatno neće ograničiti samo na Ukrajinu.

Letonija je, zajedno sa Estonijom i Litvanijom, dramatično povećala svoju vojnu potrošnju otkako je Rusija pripojila Krim 2014.

Cilj te zemlje je da do 2027. godine podigne ulaganja u vojsku na tri odsto BDP-a i tako premaši cilj NATO-a, koji je dva odsto.

Karinš je istakao da NATO treba da poveća kapacitete i "interoperabilnost" svoje odbrambene industrije, kako bi osigurao standardizaciju različitih sistema naoružanja i tako omogućio veću podelu municije i artiljerije između saveznika.

"Kada se rat završi, ratna mašina će početi da se obnavlja. Tražiće da provocira i da pravi poteškoće na svojoj granici. Znamo to. Zato moramo da na strani NATO-a budemo sigurni da je verovatnoća bilo kakvih incidenata jednostavno isključena našom odlučnošću, našim ulaganjima u odbranu", dodao je on.

Nordijske diplomate su, prema pisanju FT, privatno sugerisale da bi i Finska i Švedska mogle da pošalju trupe u Letoniju kao deo naprednih borbenih grupa NATO-a za države na liniji fronta.

Karinš je kazao da bi Letonija pozdravila takvo raspoređivanje, da se pridruži multinacionalnim trupama iz 10 zemalja, u njegovoj zemlji na čelu sa Kanadom.

"To je mikrokosmos koji pokazuje kako NATO može da radi zajedno na kolektivnoj odbrani", dodao je ministar spoljnih poslova.

Rusija, kako Karinš navodi, nije samo problem u Ukrajini i za Ukrajinu, već predstavlja opasnost za celu Evropu.

"Ako Ukrajina povrati svoju teritoriju, Rusija će i dalje predstavljati pretnju. To znači da dugoročno moramo da prilagodimo svoje razmišljanje", kazao je ministar Letonije.