Bugari traže da EU ubrza (zlo)upotrebu zamrznutih sredstava Rusije

Situacija u Ukrajini postaje kritična i Evropska unija morala bi da brzo reaguje, ocenio je bugarski ministar finansija Asen Vasilev pozivajući svoje kolege iz Saveta EU za ekonomske i finansijske poslove da ubrzaju upotrebu zamrznute ruske imovine.

"Situacija u Ukrajini postaje kritična. Zato EU mora brzo da reaguje", rekao je Vasilev, a prenosi Euraktiv.

Tokom sastanka EKOFIN-a, Evropska komisija predstavila je najnovije informacije o ekonomskoj i budžetskoj situaciji u Ukrajini.

Stav Bugarske je da bi EU mogla da postigne sporazum o mehanizmu pomoći Ukrajini početkom februara, nakon što je Mađarska u decembru blokirala pomoć Kijevu od 50 milijardi evra.

Prema Vasilevu, EU ne može sebi da priuštiti da podršku Ukrajini vezuje za svoje unutrašnje ili druge probleme.

Nakon početka specijalne vojne operacije Rusije na Ukrajinu, SAD, EU i drugi zapadni partneri zamrznuli su sredstva ruskih banaka u vrednosti od oko 300 milijardi dolara. Sankcije EU protiv Rusije proširene su za stotine ruskih građana, banaka i kompanija, ali Bugarska i dalje tvrdoglavo ne preduzima ništa po tom pitanju.

Ova zemlja je jedina u EU koja nije uvela sankcije nijednom ruskom državljaninu ili ruskim kompanijama sa EU liste sankcija.

Jedina sankcija koja je do sada preduzeta u Bugarskoj je odbijanje Agencije za registraciju da dozvoli bivšem bugarskom ministru finansija Milenu Velčevu i njegovim partnerima da preuzmu poslove ruske banke VTB u Bugarskoj u maju 2022.

Prošlog septembra, vladajuća većina u parlamentu počela je raspravu o nacrtu zakona o primeni međunarodnih sankcija, čija je glavna meta bila Rusija.

Bugarska trenutno nema unutrašnje instrumente za sprovođenje sankcija uvedenih odlukom Saveta bezbednosti UN ili EU, a najkomplikovanije pitanje ostaje pravna primena restriktivnih mera Rusiji jer u bugarskom zakonodavstvu ne postoji termin za "zamrzavanje" imovine, kao što ga primenjuju druge zemlje EU.