Svet
Godina kada će američke iluzije umreti muški
Katastrofalni poraz Ukrajine i eksplozivna situacija na Bliskom istoku ogolili su strateške slabosti SAD
Sukob u Ukrajini završava se katastrofalnim porazom Ukrajine i Sjedinjenih Država. Rat na Bliskom istoku tek počinje i neće se završiti kada izraelska država odluči da prekine borbu, piše za "Amerikan konzervativ", pukovnik Daglas Makgregor, bivši savetnik ministra odbrane SAD u Trampovoj administraciji i arhitekta NATO bombardovanja Jugoslavije.
Vašington se suočava sa svetom koji ne poznaje i ne razume. Ruske snage će prodrti duboko na zapad Ukrajine i Kijev nema načina da zaustavi njihovo napredovanje. Ali, bez obzira na to, Vašington nastavlja da insistira na guranju NATO snaga ka ruskim granicama, uspostavljanju novih baza u severnoj Švedskoj i Finskoj i ponavljanju greške koja je dovela do sukoba u Ukrajini.
U međuvremenu, piše Makgregor, 1.600 kilometara dalje, izraelski rat sa Hamasom mutirao je u kampanju uništavanja arapskog stanovništva. Ovakav razvoj događaja dovodi Izrael i Sjedinjene Države u obračun sa islamskim svetom, a potencijalno i sa Rusijom, Kinom i Globalnim jugom, upozorava pukovnik.
Situacija u Ukrajini i Izraelu simptomatična je za novu raspodelu moći koju su stvorile sile u usponu kao što su Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, Egipat, Etiopija, Iran i Saudijska Arabija. Promena u odnosu snaga je duboka. Ona odlučno pomera političku, vojnu i ekonomsku moć iz ruku Sjedinjenih Država, i to u vreme kada vladajuća klasa Vašingtona predsedava ekonomijom koja klizi u duboku recesiju ili još gore, depresiju.
Vladajuća politička klasa Vašingtona ipak ignoriše činjenice. Rezultat je da Vašington vodi američki narod opasnim putem ka širem ratu i finansijskoj propasti 2024. godine, ocenjuje Makgregor.
Ukrajina, navodi on pozivajući se na bivšeg državnog tužioca Ukrajine Jurija Lutsenka, mesečno gubi 30.000 ljudi. Ta jeziva brojka pokazuje ozbiljnost situacije na terenu ali i slabost američke vojske i opreme kakva nije viđena od Korejskog rata.
Glupi pokušaj Vašingtona da uništi Rusiju upotrebom Ukrajinaca doveo je do strateške pobede Moskve i otkrio američku slabost celom svetu. Sa nacionalnim dugom koji se približava pragu neizvršenja obaveza i progresivnim kolapsom američke društvene kohezije, američki vojni neuspeh je nešto što bi Vašington trebalo da izbegne, ali izgleda da nije u stanju da to učini, lamentira pukovnik.
Deo razloga je to što Vašington trajno živi na lovorikama vojnog uspeha Pustinjske oluje, objašnjava on. Ono što vladajuća klasa ignoriše je da je pobeda iz 1991. godine sa jedne strane rezultat superiorne američke tehnologije, organizacije, kao i visokokvalitetnih vojnika. Sa druge strane, ignoriše se činjenica da su SAD iskoristile slabost iračkih oružanih snaga. A svi sukobi posle - u Iraku, Avganistanu, Siriji, Libiji - bili su vežbe sa bojevom municijom.
Ova era je sada završena. Američki vojni establišment je glomazniji i neefikasniji nego ikada ranije. Današnji potencijalni protivnici Vašingtona poseduju veću, a u nekim slučajevima i bolju tehnologiju od one koju koriste američke oružane snage.
Godine 1916. predsednik Vudro Vilson je obećao da će američki narod držati podalje od rata u Evropi. Kada je promenio svoj stav i zatražio od Kongresa da objavi rat Nemačkoj, Vilson je svoj apel izrazio poručivši Amerikancima: "Svet se mora učiniti bezbednim za demokratiju". Vilsonov plan da radikalno promeni spoljnu politiku SAD i učini Ameriku svetskim braniocem demokratije poginuo je na francuskim ratištima. Bio je potreban napad na Perl Harbor da uvuče američki narod u još jedan svetski rat.
Početkom 2024. vladajuća politička klasa Vašingtona citira Vilsona, a kao i Vilsonov pogled na svet, američki pogled na svet je podjednako odvojen od stvarnosti. Problem za Amerikance je u tome što Vašington zaista veruje da njegove akcije kod kuće i u inostranstvu imaju moralnu nadmoć kada je očigledno da nemaju.
Nije teško zamisliti da predsednik Džozef Bajden govori američkom narodu da Sjedinjene Države moraju da vode rat protiv izraelskih neprijatelja na Bliskom istoku da bi spasile demokratiju.
Vašington bi morao dobro da razmisli kako će postupati sa događajima u ratu koji se brzo razvija između Izraela i njegovih regionalnih protivnika, kako ne bi doživeo ponižavajući poraz u ratu za koji nije spreman, piše Makgregor. Da li neka država sa vladom koja je toliko nezainteresovana za bezbednost i zaštitu sopstvenog stanovništva poput one u Vašingtonu može preživeti 2024?
