Svet
Aktivna odbrana: Kako Ukrajina planira da preživi 2024. godinu
Nakon što se letnja kontraofanziva završila neuspehom, Kijev prelazi na novu strategiju dok se priprema za treću godinu sukoba
"Pravo da ti kažem, situacija je katastrofalna", kaže Vanja, ukrajinski vojnik stacioniran na istočnoj obali Dnjepra.
Položaj koji njegova jedinica drži je u močvari, leševi ukrajinskih vojnika su svuda unaokolo, temperature su u debelom minusu, a kako ukrajinske snage moraju da pređu reku malim čamcima da ih ne bi uočili, o teškoj artiljeriji nema ni govora. Cilj im je da utvrde položaj sa kog bi mogli da izvode napade dublje u rusku teritoriju.
Situacija na terenu pokazala im je da je ta ideja neodrživa. Ne samo da neće moći tu da ostanu, već će morati da se povuku ili pretrpe teške gubitke. I to, piše "Fajnenšel tajms", ne važi samo za Vanjinu četu, već i za celu ukrajinsku vojsku.
Drugu godinu sukoba vojni izgledi Ukrajine su sve slabiji. Kijev je davno prestao da se nada brzoj pobedi i sprema se za dugotrajni sukob. Zapadni zvaničnici sve češće upozoravaju da ove godine nema izgleda za operativni proboj.
Kijev je, bar tako deluje, prihvatio ovu realnost i ukrajinski lider Vladimir Zelenski je početkom decembra izjavio da je nastupila "nova faza" sukoba. Nakon što su njegove trupe neslavno propale na jugu zemlje, naredio je vojsci da izgradi nova utvrđenja duž 1.000 kilometara duge linije fronta, signalizirajući prelazak sa ofanzivnog na defanzivni stav.
Zapadni zvaničnik kaže za FT da bi strategija "aktivne odbrane" – držanje odbrambenih linija, ali ispitivanje slabih tačaka za eksploataciju u kombinaciji sa vazdušnim udarima velikog dometa - omogućila Ukrajini da "izgradi svoje snage" ove godine i pripremi se za kontraofanzivu 2025.
Ali nekoliko faktora se tu mora uzeti u obzir. Najveći problem Kijeva je neizvesnost oko zapadne vojne pomoći koju Ukrajina, uzgred, sagoreva neverovatnom brzinom. Postoje otvorena pitanja o rešenosti Zapada i da li on može i hoće da nastavi da podržava Ukrajinu i u kojoj meri.
Vašington je glavni izvor glavobolje za Zelenskog budući da je Bela kuća 27. decembra saopštila da više nema slanja vojne pomoći Ukrajini dok Kongres ne pristane da odblokira sredstva. Čak i ako Bela kuća postigne dogovor sa Kongresom o pružanju pomoći Ukrajini, malo je verovatno da će moći da dopuni zalihe Kijeva.
Čak je i NATO upozorio da je Rusija nagomilala projektile i da će ove zime zasuti Ukrajinu njima i "gurnuti je u mrak".
Tu je i problem ogromnih gubitaka ukrajinskih snaga o kojima se nerado priča i još omraženija mobilizacija 500.000 ljudi koja je ugušila svaku želju Ukrajinaca za borbom.
"Strateška odbrana" je strategija koju, navodno, Vašington pokušava da "proda" Kijevu već neko vreme - držanje položaja, gomilanje zaliha i potraga za slabim tačkama ruskih snaga. Problem je što se mnogi u Ukrajini ne slažu sa tom strategijom i strahuju da će ona poslati poruku da Kijev ne može da pobedi u sukobu.
Fokusiranje na mirovanje bez ofanzivne komponente bila bi "greška istorijskih razmera", upozorava Andrij Zagorodnjuk, bivši ministar odbrane Ukrajine. Bez toga, Putin će "svima u svetu poručivati da Ukrajina ne može da pobedi u ratu".
Pojedini ukrajinski zvaničnici strahuju da bi Rusija mogla da krene u ofanzivu već na leto, a Moskva - za razliku od Kijeva - ima ljudstvo, oružje i municiju i u boljem su položaju.
Do tada, obe strane moraju da preguraju zimu. Ali ta pauza bi mogla da bude korisna Moskvi jer će iscrpiti zapadnu podršku Ukrajini, upozoravaju američki obaveštajci.
"Verovatno je pošteno reći da ukrajinski sistem u potpunosti zavisi od kontinuirane vojne pomoći sa Zapada", rekao je jedan neimenovani zapadni zvaničnik.
