Na ulicama i deca: Evropa ne može da se izbori sa velikim prilivom migranata

Evropa se bori sa velikim prilivom migranata, a broj zahteva za azil povećava se iz dana u dan. Veliki broj ljudi koji je na stari kontinent došao u potrazi za boljim životom dočekalo je izuzetno neprijatno iznenađenje. Brojne izbeglice spavaju na ulicama, s obzirom da države EU nemaju dovoljno smeštajnih kapaciteta.

Od avgusta, broj zahteva za azil u Evropskoj uniji, Norveškoj, Švajcarskoj, Islandu i Lihtenštajnu porastao je za 58 odsto u poređenju sa istim periodom 2021. godine. Prema podacima Agencije EU za azil, stiglo je ukupno 578 875 prijava.

Porast broja izbeglica usledio je posle ukidanja ograničenja uvedenih nakon izbijanja pandemije virusa korona, a ove godine u zemlje EU stigao je i veliki broj migranata iz Ukrajine, čiji se zahtevi obrađuju u posebnom sistemu. 

Samo u Nemačku stigao je 1,1 milion ljudi, što je nešto manje od ukupnog broja migranata koji su u Evropu došli tokom sirijske izbegličke krize 2015. i 2016. godine, piše "Fajnenšel tajms".

Šatori i vreće za spavanje ponovo su postali uobičajen prizor duž kanala u centru Brisela, s obzirom da veliki broj migranata mesecima čeka na odgovor vlasti. Mnogi od njih privremeno su se nastanili ispod podvožnjaka ili na nekim od železničkih stanica.

Avganistanac Šafiulah Sadat putovao je do Evrope gotovo deset meseci. Strahujući od progona talibana, spas je potražio u Briselu, gde je pre šest nedelja podneo zahtev za azil i stao u red sa još hiljadama migranata.

Za "Fajnenšel tajms" otkrio je koliko je teška situacija u Evropi koja nema mogućnost da primi sve koje traže pomoć.

"Gde god da odem, ljudi spavaju na ulicama, nisam ni zamišljao da će ovde biti tako teško", rekao je ovaj 27-godišnjak.

Porast broja tražioca azila izazvao je strah od podela između zemalja članica EU i stvara pritisak na gradove širom Evrope koji žele da prihvate strane državljane.

Prepuna skloništa u Belgiji i Nemačkoj

"Sistem prijema je potpuno preopterećen", rekao je David Vogel iz zdravstvene dobrotvorne organizacije "Lekari bez granica" (MSF) u Belgiji, koji je medicinsku situaciju opisao kao "strašnu".

Loši zdravstveni uslovi, uključujući izbijanje bolesti poput šuge i difterije, podstakli su MSF da preduzme korak bez presedana. Oni su, naime, postavili kliniku za hitne slučajeve ispred zgrade vlade u centru Brisela u kojoj se obrađuju zahtevi za azil.

Ništa bolja situacija nije ni u Nemačkoj, te ova država teretane i hostele pretvara u skloništa za migrante. Samo u Berlinu, gotovo 3.000 ljudi čeka na smeštaj jer su sva skloništa prepuna. Planirano je i otvaranje šatora za 400 ljudi na dva nekadašnja aerodroma.

Početkom godine, države članice EU dobijale su pohvale zbog brzog odgovora na priliv izbeglica iz Ukrajine, ali tenzije oko migracija ponovo su se javile i nemoguće je ne primetiti razliku u prijemu ukrajinskih i ostalih izbeglica.

Premijerka Italije Đorđa Meloni okarakterisala je nekontrolisanu i neregularnu migraciju iz Afrike i Azije kao "pretnju zemlji". Ocenila je da je nepravedno da Italija snosi teret smeštaja i obrade tražilaca azila, kada je za mnoge novopridošlice ta zemlja jednostavno kapija za ostatak Evrope. Evropska komisija je, inače, juče predstavila plan za smanjenje "neregularne i nesigurne migracije" uoči sastanka ministara unutrašnjih poslova koji će biti održan u petak.

Ove godine je u Italiju ušlo oko 88.700 migranata, a prošle godine oko 56.500.

Na ulicama i deca

Portparol belgijskog državnog sekretara za azil i migracije Nikol de Mur rekao je da se zemlja suočava sa "izuzetnim okolnostima" i da će učiniti sve što je moguće kako bi što pre obezbedila skloništa za hitne slučajeve. Međutim, priznao je da država dostiže "svoje operativne granice", prenosi britanski list.

Iz vladine agencije za tražioce azila Fedasil rečeno je da zemlja pokušava da ojača kapacitete i da će, između ostalog, otvoriti dva privremena prihvatna centra za smeštaj po 500 ljudi. Briselski region planira da osposobi još 1.200 mesta za hitne prijeme. Međutim, procenjuje se da najmanje 4.000 ljudi u Belgiji čeka na sklonište.

Advokatica kancelarije DNH Legal Sesil Gimers rekla je da, s obzirom na nedostatak raspoloživog smeštaja, čak i deca žive u teškim uslovima. Registrovani tražioci azila imaju zakonsko pravo na smeštaj bez obzira na godine, ali je "dramatično i opasno da deca budu na ulici", rekla je Gimers.

Direktor humanitarne organizacije "Srv d siti" Nejtan Torini ocenio je da je vlada, na primeru ukrajinskih izbeglica, pokazala da postoji mnogo bolji način suočavanja sa migrantskim krizama.